Novosti online

Преминуо Томе Серафимовски

Вероватно најзначајнији вајар овог дела Европе Томе Серафимовски, редовни члан македонске Академије наука и уметности, инострани члан САНУ и ЦАНУ као и члан Светске академије уметности и наука из САД, преминуо је 3. марта у Скопљу. „Придружићу се Медаковићу, Србиновићу и бројним другим пријатељима на небу. Недостају ми” – говорио је.

Рођен је 1935. године у Зубовцу код Гостивара. На ликовној академији у Загребу дипломирао је 1963. године, у класи Антуна Аугустинчића. Као стипендиста француске владе три године је провео у Паризу, између осталог и као сарадник Алиције Пеналбе, најзначајније европске вајарке тог доба. Његов стваралачки опус обухвата више од 550 скулптура, од којих је 40 монументалних. Његова дела налазе се не само у земљама бивше Југославије, него и у колекцијама Бакингемске палате, Ватикана, Берлускони у Риму, фондације Кирил и Методиј у Софији, Удружењу књижевника Француске и бројним другим. Учествовао је на око 300 групних и 40 самосталних изложби у земљи и свету.

Београду је поклонио споменик Ћирилу и Методију у парку код Вуковог споменика, а ту су и портрети Мије Алексића у фоајеу Народног позоришта и Ђуре Јакшића у Скадарлији, као и донација САНУ. Захвалан Матици српској за књигу о његовим споменицима, Новом Саду је поклонио идејно решење споменика Вуку Караџићу. Ова идеја, на жалост, није реализована.

РТС је емитовао запажени ТВ фељтон о његовом уметничком опусу, а уметничка галерија РТС богатија је за бронзану скулптуру Ћирила и Методија која краси хол испред културне редакције РТС. Свој патриотизам овековечио је спомеником песнику Славку Јаневском, на који је урезао његову песму о Македонији: „Трошка земља, капка воде, парче небо”… У сукоб са актуелним властима дошао је због одбијања да се стави на чело пројекта, вредног више милиона евра, да својим скулптурама „потврди” везу данашње са античком Македонијом. „У тој превари нећу да учествујем” одговорио је. За тај став „награђен” је трагикомичном лустрацијом.

Дубоко смо му захвални што је наше животе обогатио лепотом свог стваралаштва и лепотом свог непоновљивог духа.

Link Izvora

Klikni za komentar

Odgovori

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Na Vrh