BEOGRAD – Oslobađajuća presuda Haškog tribunala Vojislavu Šešelju zasnovana je na nalazima koji su u suprotnosti sa praksom tog i drugih međunarodnih sudova, smatra Fond za humanitarno pravo (FHP).
FHP navodi da odluka nije bila jednoglasna i da presuda počiva na neodrživoj reinterpretaciji događaja iz ratova i da se takvom odlukom vređaju žrtve.
Šešelj se u devet tačaka optužnice tereti za zločine protiv čovečnosti i ratne zločine, koji obuhvataju krivična dela progona, deportacije, ubistva, mučenja, bezobzirnog razaranja, uništavanja i nanošenja štete verskim i obrazovnim ustanovama, kao i pljačkanje javne i privatne imovine.
Prema optužnici, Šešelj je učestvovao u udruženom zločinačkom poduhvatu (UZP) koji je imao za cilj da se stanovništvo nesrpske nacionalnosti silom trajno ukloni sa delova teritorije Hrvatske, Bosne i Hercegovine (BiH), i delova Vojvodine.
Šešelj je, kako se navodi, zagovarao stvaranje „Velike Srbije“ – države ujedinjenih „svih srpskih zemalja“, a svojim javnim nastupima podsticao na zločine i činjenje krivičnih dela.
FHP ukazuje da je u pravnim zaključcima, Pretresno veće analizom Šešeljevih govora utvrdilo da u njima nema podsticaja na ratne zločine, iako je Međunarodni sud u nekim drugim predmetima takve govore osudio.
Sud je takođe zaključio da civilno nesrpsko stanovništvo nije bilo izloženo rasprostranjenom i sistematskom napadu u velikim delovima Hrvatske i BiH, za šta FHP kaže da takav zaključak nije u skladu sa nalazima Međunardonog suda u presudama Karadžiću, Mrškiću, Krajišniku, Stanišiću i Župljaninu, u kojima je utvrđeno da je u određenim opštinama i u vreme na koje se odnosi optužnica protiv Šešelja postojao rasprostranjeni i/ili sistematski napad.
Takođe, zaključak suda da nije postojao sistematski napad kao obavezan element zločina protiv čovečnosti je paradoksalan, budući da je veće istovremeno utvrdilo postojanje više desetina incidenata i logora u navedenim opštinama u kojima su počinjeni brojni zločini, što čak ni optuženi nije sporio.
Većina Pretresnog veća smatra, na primer, da Šešeljevi pozivi da se Hrvati iz Srbije proteraju umesto ubiju ne predstavljaju krivično delo, već „iskazivanje alternativnog političkog programa“, te da je cilj Šešeljevih govora bilo podizanje morala njegovih vojnika, kao i da je „Velika Srbija“ politički, a ne kriminalni cilj, za šta u FHP smatraju da je rezltat desetina hiljada žrtava ratnih zločina, zločina protiv čovečnosti i genocida.
Ukazujući na sporne zaključke iz presude, sudija Lattanzi koja se protivila većini zaključaka Veća, ističe da je u ovom slučaju Tribunal zanemario pravila međunarodnog prava sa ciljem da oslobodi Vojislava Šešelja.
Foto Tanjug, S. Radovanović
