Тражим свог друга… Писмо које је почињало овим речима на адресу Дечјег културног центра Београд недавно је стигло из Норвешке. Кристијан, данас одрастао човек, запослене у некадашњем Дому пионира замолио је да му помогну да пронађе друга Сашу који му је седамдесетих прошлог века био домаћин у току „Радости Европе”. Мало је потрајало, али друг је пронађен.
Овим поновним спајањем старих другара симболично је почело обележавање пет деценија Међународног сусрета деце Европе. Званично светковање поводом 50. годишњице уследиће наредних месеци, али бројне активности су у току.
Како „Радости Европе” нема без школа домаћина и родитеља ђака, у чијим домовима деца са Старог континента бораве, већ је упућен позив осмолеткама за домаћинство.
– Ове године ћемо у школама организовати радионице и атрактивне програме који су у вези са манифестацијом. Пред нама је задатак да поставимо темеље за наредних 50 година, као што је то пре пола века Донка Шпичек учинила са својим сарадницима – указала је Ивана Табори Обрадовић, уредница манифестације, у току јучерашњег представљања активности у години јубилеја.
Већ је завршен литерарни конкурс на тему „Радост је…” на који су деца из свих крајева Србије слала своје радове у којима су описивала на шта њих асоцира ова реч. Један од најлепших одговора био је „Радост је када те неко сачека раширених руку са осмехом на лицу”, што је годинама и слика која се налази на амблему „Радости Европе”.
Инспирисани Кристијановим писмом, запослени у ДКЦБ-у покренули су и на својим интернет странама и мрежама акцију „Подели причу”, како би сви који су некада били деца ове манифестације поделили своје приче и сећања о некадашњим друговањима. Део спонтаних реакција и доживљаја са „Радости Европе” представљен је и на јуче отвореној изложби фотографија Бранка Јовановића у ДКЦБ-у.
Већ 9. априла биће приказани и резултати дигитализације „Радости Европе”, пројекта започетог 2018, који још траје.
– Реч је о прикупљању, архивирању, дигитализовању и виртуелном представљању обрађеног материјала у вези са животом највеће манифестације дечјег стваралаштва. Важно је да та грађа буде и у аналогном и у дигиталном облику, да би била доступна и стручној и широј јавности – навела је Лидија Сеничар, уредница ликовног конкурса „Радост Европе” која је на челу овог тима.
Богато наслеђе манифестације биће представљено и у току лета, за када је планирано осликавање мурала на више престоничких школа. Мотиви на тим муралима биће радови деце света која су у претходним годинама учествовала на ликовном конкурсу.
У току године биће промовисана и монографија у којој ће такође бити приказано наслеђе манифестације, али као и сваке године централни догађај и 2019. биће званичан сусрет деце из двадесетак земаља Европе од 2. до 5. октобра. Град ће ове године издвојити око 10,5 милиона динара за „Радост Европе” која се организује под слоганом „Пут у средиште среће”.
– „Радост Европе” је једна од наших најлепших традиција у оквиру које се склапају пријатељства. Свако ко је помогао овој манифестацији помогао је и деци и томе да се Београд што лепше представи свету – навео је заменик градоначелника Горан Весић.
Како је додала Драгица Николић, председница организационог одбора „Радости Европе”, идеја чувене Донке Шпичек о окупљању деце Европе у Београду постала је и један од симбола нашег града.
– Донка је заувек са нама. Прича о овој манифестацији, најстаријој ове врсте у Европи, јесте прича о љубави, пријатељству и породичном наслеђу – казала је Николићева чија фондација ће и ове године учествовати у организацији сусрета деце Европе.
