Хилари Клинтон стално подсећају, а исто је учинио и њен страначки ривал на прексиноћњој предизборној дебати, да она не може да се представља као борац за једнакост у кампањи коју јој финансирају катализатори неједнакости: хеџ-фондови, банке и велике корпорације.
Бивша државна секретарка и Берни Сандерс још једном су укрстили вербална копља на телевизији Ем-Ес-Ен-Би-Си пред важне партијске изборе који их следеће недеље очекују у држави Њу Хемпшир. Социјалдемократа из Вермонта назвао је амерички економски систем намештеним у корист најбогатијих слојева, а тамошњи политички систем исквареним због превеликог утицаја новца на политичаре.
„Постоји разлог зашто сви ти људи убацују огромне своте новца у наш политички систем. То подрива демократију и омогућава Конгресу да представља богате финансијере кампања, а не грађане који имају обичне послове”, поручио је сенатор.
Како је управо некадашња прва дама најпопуларнији кандидат међу најимућнијим донаторима, и она сама је ово схватила као прикривене оптужбе за корупцију. Жустро је одбрусила колеги, који се, као и она, бори за номинацију Демократске странке, да престане да инсинуира и у лице јој каже све што има. Имао је прилику да је лично нападне, али се ипак задржао само на томе да примети да богаташи не финансирају политичке кампање из доброчинства, већ очекујући противуслуге.
И Клинтонова и Сандерс се на овим изборима представљају као левичари који ће помоћи радничкој и средњој класи и зауздати неумерене апетите оних који су Америку и свет 2008. гурнули у економску провалију. Део одговора на питање ко је од њих двоје већи егалитариста крије се у врло различитим начинима на који се финансирају њихове предизборне кампање. Чак 75 одсто донација за Сандерсов изборни штаб јесу прилози мањи од 200 долара. На тај је начин прошле године прикупио 73,5 милиона долара. Са друге стране, Клинтонова је до прошлогодишње суме од 109 милиона долара за кампању дошла пре свега захваљујући максималним износима који се могу уплатити штабу – 2.700 долара.
Сенатор је поносан на чињеницу да га не подржава шачица Американаца који пливају у новцу, већ милиони обичних грађана који исписују чекове на мање од 30 долара: „Прикупили смо новац од 3,5 милиона људи, при чему су донације у просеку износиле 27 долара.”
Све ово се односи само на њихове изборне штабове (суперпак). Међутим, Клинтонова, за разлику од Сандерса, има подршку и великог броја организација које су званично одвојене од њеног штаба, али које свим силама подржавају њену кампању. На суперпакове се не односе никаква ограничења, па њихови донатори, појединци и компаније, могу да уплаћују колико год пара желе за избор жељеног кандидата. Сенатор је поручио да се никако не оснива никакав суперпак за његов избор јер сматра да су они легализована корупција, али ова машинерија увелико ради за све остале кандидате, укључујући и републиканце. Када се 27 долара, колико у просеку стиже за Сандерса, упореди са шест милиона долара, колико је Џорџ Сорос уплатио за Клинтонову, рекло би се да се сенатор и бивша прва дама не могу борити на изборима у истој земљи, или макар не у истој партији.
Листа њених донатора укључује многе банке, хеџ-фондове и крупне корпорације са Волстрита, као и њихове лобисте. За њен штаб су само на овим изборима одвојили 21 милион долара. Међу њима су менаџери и лобисти Голдман Сакса, Ситигрупе и осталих банака, „Монсанта”, као и лобистичка група „Подеста”, која ради за интересе војне, фармацеутске и финансијске индустрије.
Клинтонови су радо виђени говорници на Волстриту. Некадашња сенаторка Њујорка је за само три наступа пред руководиоцима Голдман Сакса зарадила 675.000 долара. Брачни пар је за годину дана зарадио 25 милиона долара за говорницом, углавном у компанијама које добију или губе баснословне суме новца у зависности од тога ко је у Стејт департменту или Белој кући. Клинтонова је у периоду од 2013. до 2015. за 12 говора у банкама са Волстрита зарадила скоро три милиона долара, што је њеног супруга и њу на крају сместило у 0,1 одсто Американаца са највишим примањима. Због тога многи бирачи Демократске странке не могу да јој поверују да ће се као председница супротставити управо том слоју против којег Сандерс деценијама води „крсташки рат”. На раније питање Си-Ен-Ена – зашто је прихватила огромне хонораре од људи омражених међу обичним Американцима – није имала спреман одговор, па је, чини се, збуњено одговорила: „Толико су понудили.” На последњој дебати је поручила гласачима да никада није искористила функцију нити променила став да би удовољила донаторима.
Демократкиња Елизабет Ворен, која се залаже за регулацију банака, тврди да је Клинтонова, када је постала сенаторка државе Њујорк, променила став према чвршћим правилима за моћнике са Менхетна јер су управо они подржали њену кандидатуру: „Није могла да остане принципијелна. Кампање су скупе а новац није долазио од породица са финансијским проблемима.”
