Од тренутка објављивања информације да ће Њихова краљевска височанства, принц од Велса и војвоткиња од Корнвола, посетити Србију, интересовање јавности је огромно. Радозналост колега и пословних партнера, медијски упити, телефонски позиви, коментари на друштвеним мрежама… Два питања су ми најчешће постављана: има ли у посети нечега више од протокола и зашто баш сада?
Посете чланова краљевске породице никада нису „само“ ствар протокола. Тачно је да се оне по својој природи битно разликују од класичних министарских (политичких) посета, али ако пажљивије погледате програм, приметићете да у овој посети има важних вредносних порука и пуно симболике.
На почетку званичног програма принц и председник Николић ће код Спомен-костурнице бранилаца Београда и на Војном гробљу Комонвелта одати пошту заједничким борбама, искушењима и жртвама војника, али и грађанки и грађана Србије и Велике Британије током Првог светског рата. Овај део програма је симболички омаж познатим и мање познатим личностима наше заједничке историје (као што су Елизабет Кедбери, адмирал Трубриџ, др Елизабет Рос и многи други), и уопште епохи у којој су односи наших држава били најприснији.
Принц од Велса је велики заговорник дијалога међу највећим светским религијама. Учествоваће у разговору лидера пет локалних црквених заједница и одвојено се сусрести са патријархом Иринејом. Није тајна да Српска православна црква (СПЦ) и Англиканска црква већ више од сто година негују изузетно добре односе. Захвални смо Његовој светости на гостопримству, и СПЦ што Патријаршијску капелу традиционално отвара за Божићну службу мале Англиканске заједнице у Србији.
Принц ће посетити и Храм Светог Саве, чија историја такође повезује наша два народа. Британски мисионар и добротвор Франсис Макензи, који је пре тачно 140 година дошао у Београд, СПЦ је завештао парцелу од скоро 8.000 квадратних метара земље на којој је Храм подигнут. Макензи, Британац који је постао Београђанин, и који је у овом граду живео до смрти, тако је постао један од ретких странаца на листи великих добротвора Храма.
Посета ће тематски и симболички повезати и бројна друга интересовања Њихових краљевских височанстава и ставити их у контекст британско-српских односа. Војвоткиња од Корнвола, која је покровитељка више од 80 добротворних организација, пружиће подршку пројекту којим Уницеф и „Фондација Новак Ђоковић” обезбеђују породичне саветнике и стотинама малишана дају прилику да одрастају у срећнијем окружењу. Новак Ђоковић је најуспешнији тенисер на свету и глобални бренд ваше државе, а у Великој Британији има велики број поштовалаца, подједнако због свог тениског умећа и посвећеног хуманитарног рада.
Од времена Доситеја Обрадовића или Чедомиља Мијатовића до Црњанског, Пекића и Бајфорда, односно Роксанде Илинчић или Лазара Џамића, два друштва се прожимају и једно у другом траже подстицај и инспирацију. Неки од људи који доприносе квалитету и снази (академских, научних, културних, спортских) веза између српског и британског друштва биће гости великог пријема у Народној скупштини Републике Србије. Принц од Велса ће том приликом имати једино јавно обраћање током ове регионалне посете.
Имали смо веома незахвалан задатак да правимо селекцију, како бисмо бројне идеје, значајне људе и заједничке српско-британске иницијативе адекватно представили у програму посете. Овог пута ћу издвојити само ватрогасца Стива Логана који је у Јужном Велсу организовао волонтерску организацију „Blazing to Serbia“, и током последњих девет година у Србију допремио више тона хуманитарне помоћи, и својим српским колегама донирао вредну опрему и 23 ватрогасна возила. Уочи Божића, краљица Елизабета II је овог господина одликовала орденом Реда Британске империје за заслуге. Велико ми је задовољство што ће Стив и његови сарадници бити са нама, јер су управо контакти, енергија и заједнички резултати тзв. обичних људи најтрајнија илустрација повезаности Србије и Британије.
Одговор на питање „зашто баш сада?“ повезан је са свим што сам претходно написао. Убеђен сам да је баш сада одличан тренутак за овакву посету.
Србија и цео регион се налазе у важном тренутку, у коме милиони грађана очекују пре свега поруке помирења, разумевања и напоран заједнички рад на просперитетнијој и мирнијој будућности.
Истовремено, ова најважнија званична посета из Уједињеног Краљевства још од 1978. снажан је увод у годину током којој ћемо обележити 180 година званичних дипломатских односа Србије и Велике Британије; 180 година односа у турбулентној историји, односа који су имали своје успоне и падове, али чија разноврсност и богатство, односно дубина никада није долазила у питање.
Посета Њ. К. В. прилика је да се баш сада сетимо најсолиднијег дела заједничке историје и да на тим квалитетним темељима градимо односе у будућности.
Амбасадор Велике Британије у Србији
