BEOGRAD/PRIŠTINA – U Prištini zasad nema reagovanja predstavnika vlasti na odluku holandske vlade da će sedište Specijalnog suda za ratne zločine OVK biti u Hagu i da bi ta pravosudna institucija trebalo da počne da radi do kraja godine.
List Koha ditore piše danas da je odlukom o uspostavljanju Specijalnog suda u Hagu holandska vlada zapravo oživela očekivanja građana Kosova da se reše mnogobrojna politička ubistva, koja su se dogodila odmah posle sukoba, a koja, kako se navodi, kosovsko pravosuđe nikada nije rasvetlilo.
Holandska vlada je odluku o uspostavljanju suda u Hagu saopštila u petak, a Specijalni sud bi, kako se navodi, trebalo da se bavi zločinima pripadnika OVK počinjenim tokom i neposredno posle sukoba na Kosovu.
Direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić izjavio je da se nada da će novi sud sa sedištem u Hagu pokazati više odlučnosti i efikasnosti od Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju.
On je podsetio da je upravo taj međunardni krivični sud bez uspeha pokušavao da rasvetli neke od zločina nekadašnjih pripadnika OVK, a, kako je dodao, „umesto pravde imali smo organizovanu kampanju zastrašivanja i likvidacije svedoka na koju nije bilo delotvornog odgovora“.
„Srbija će svakako pomoći da se istina o zločinima teroristieke OVK razotkrije, a zločinci kazne”, rekao je Đurić.
On je takođe izrazio nadu da će Albanci na Kosovu i Metohiji nakon što procesi počnu smoći snage da naprave vrednosni otklon od zločina počinjenih u njihovo ime, odnosno da se krivica personalizuje.
To je, kako je naveo Đurić, nužan deo procesa pomirenja i moralna obaveza prema žrtvama i njihovim porodicama.
U saopštenju holandske vlade se navodi da će se procesi voditi za „teške zločine koje su navodno počinili pripadnici Oslobodilačke vojske Kosova nad etničkim manjinama i političkim protivnicicima 1999-2000. godine“.
„Neki delovi kosovskog društva možda vide moguće osumnjičene kao borce za slobodu i postoji mogućnost da se svedoci osete ugroženima na Kosovu. Zbog toga je razmotrena mogućnost suđenja van Kosova“, precizira se u saopštenju.
Inače, odluku holandske vlade pozdravili su holandski ministri, spoljnih poslova Bert Kunders i pravde Ard van der Stor, kao i gradonačelnik Haga Jozias van Artsen, koji su istakli očekivanje da će pravda biti zadovoljena.
Specijalni sud će, kako se ističe, raditi u skladu sa najvišim međunarodnim standardima proceduralnog prava, a osuđene osobe neće izdržavati kaznu u Holandiji.
Zakon o Specijalnom sudu uz velike poteškoće i protivljenje kosovske opozicije, usvojen je posle upozorenja međunarodne zajedice, a nakon što su protekli svi rokovi za donošenje tog pravosudnog akta.
Posle usvajanja Zakona o Specijalnom sudu, a nešto kasnije I briselskog sporazuma Beograda I Prišstine o formiranju Zajednice srpskih opština na KiM, krajem avgusta prošle godine, kosovski parlament je praktično u blokadi.
Specijalni predstavnik EU za KiM Samuel Žbogar je polovinom prošle godine prve optužnice najavljivao za januar ove godine.
Istovremeno, prištinski mediji su pisali ko bi se mogao naći na optuženičkoj klupi Specijalnog suda, a među spominjanima su bila imena najviših zvaničnika aktuelne vlasti u Prištini poput Hašima Tačija, Agima Čekua, Fatmira Ljimaja, brat lidera Alijanse za budućnost Kosoa Ramuša Haradinaja, ali ne I sam Haradinaj.
Kao mogući optuženi spominjani su i potpredsednik Tačijeve DPK I aktuelni predsednik parlamenta Kadri Veselji, zatim Redžep Seljimi, bivši član Generalštaba OVK, Džavit Haljiti, potpredsednik Skupštine, Azem Sulja, jedan od osnivača terorističke OVK, Šaip Muja, Bisljim Zirapi, Ljah Brahimaj i drugi komandanti OVK.
Kako je najavljivano, Specijalni sud bi trebalo da se bavi i istragom navoda iz izveštaja specijalnog izvestioca Parlamentarne skupštine Saveta Evrope Dika Martija o ilegalnoj trgovini organima srpskih civila od 1998. do 2000, za koju su optuženi bivši pripadnici OVK.
Među najvećim zločinima nad Srbima za koje su odgovorni pripadnici OVK su zločin u Klečki počinjen tokom 1999, kada je u dva zatvora ubijeno više od 20 srpskih civila, zatim zločin iz septembra 1998. kod sela Glođane u opštini Dečani u kanalu za ispust vode iz Radonjićkog jezera, gde je otkriveno 39 izmasakriranih leševa Srba, kao I zločin u pećini na Grebničkim planinama u blizini sela Volujak u opštini Orahovac, te zločini počinjeni u Žutoj kući na severu Albanije, gde su Srbima vađeni organi kojima se, kako se veruje, trgovalo.
Foto Tanjug, S. Radovanović (arhiva, ilustracija)
