Одлуком председника Републике, председника Владе и председника Народне скупштине, Република Србије је, од 15. марта 2020. године, у ванредном стању.
О исправности овакве одлуке, тек ће се водити полемика. Ванредно стање није прогласила Народна скупштина јер није могла да се састане, а није се састала из разлога заштите здравља и спречавања ширења заразе. У другим земљама није тако. Парламенти заседају, у време текуће пандемије, широм Европе, од оног наднационалног (Европског) до парламената у Бањалуци или у лажној држави са седиштем у Приштини.
Међутим, шта је – ту је. У овом тренутку, треба размишљати о заштити живота и здравља становништва и очувању других основних вредности друштва.
Како функционише државни механизам Републике Србије у време ванредног стања? У ком делу је измењен редован правни поредак у земљи? Одговоре на наведена питања је могуће наћи у уредбама и другим одлукама које су донели државни органи пре и за време ванредног стања.
Привреда Србије у ванредном стању
Сви ишчекујемо почетак примене пакета државних мера које ће, надамо се, ублажити економске последице актуелне пандемије. До тада, привреда послује у околностима одређеним уредбама и другим одлукама Владе Србије.
Од 16. марта о. г., послодавци у Републици Србији су дужни да својим запосленима, уколико је то могуће по одредбама уговора о раду и општег акта, омогуће рад од куће.
Уколико није могуће радити од куће, послодавац је дужан да рад организује у сменама, како би што мање људи било истовремено у пословним просторијама. Дужан је и да избегава пословне састанке, већ да их замени електронском комуникацијом, као и да одложи службене путеве.
Послодавац је дужан и да обезбеди одговарајуће хигијенске услове и заштитна средства радницима.
Казнене одредбе нису прописане.
Одлуком Владе, од 18. марта, забрањено је повећање цена у велепродаји и у малопродаји за основне производе свакодневне потрошње: брашно, хлеб, сунцокретово уље, со, шећер, вода, тестенине, месне прерађевине, риба, млеко, јогурт, јаја, сапун, детерџент, паста за зубе, убруси, пелене и дурге. Иста мера важи и за трговину заштитним средствима (рукавице, заштитна одела).
Истовремено је забрањено повећање трговачких маржи за воће, поврће, свеже месо, затим за одређена заштитна средства (маске) и одређена дезинфекциона средства (асепсол, алкохол).
Од 21. марта, обустављена је продаја робе у трговинама које се налазе у тржним центрима, осим продавница хране и апотекама. Истог дана, забрањено је обављање угоститељске делатности у смислу послуживања хране и пића, већ је једино дозвољена продаја хране и пића „за понети“.
Од 1. априла, забрањен је рад и фризерима, педикирима, фитнес центрима и сличним делатностима.
Шта се догађа с привредом Србије у време пандемије? Одговор је, наравно, врло тешко дати сада, без одговарајућих статистичких и других података. Анализе у будућности ће нам, зацело, расветлити кроз шта смо све прошли.
Оно што се сада може јасно видети, јесте огроман поремећај у пословању привредних субјеката која непосредно задовољавају потребе грађана. Туризам и угоститељство у Србији (и не само у Србији), ових дана, готово да не постоје. Обустављен је и рад привредника који пружају личне услуге.
Размере штете коју привреда и друштво трпи услед обустављања поменутих делатности се може видети из података о броју у њима запослених лица. Према подацима за 2018. годину (последњи статистички детаљно обрађени и објављени), од око два милина педесет две хиљаде запослених у држави, око 15 хиљада људи је радило у сектору услуга смештаја, око 63 хиљаде у сектору припреме и послуживања хране и пића, око 5 хиљада у туристичким агенцијама и око 21 хиљаде у осталим услужним делатностима. Укупно, око 104 хиљаде људи је запослено у туризму, угоститељству и у осталим услугама, а ради се, јасно је, о секторима који су готово потпуно обуставили свој рад у условима пандемије.
Штета у поменутим секторима не настаје само непосредно, због обуставе рада привредних субјеката. Значајна је и посредна штета, настала услед одсуства потрошње добара потребних за пружање поменутих услуга, првенствено хране и пића.
Путнички саобраћај је у Србији, такође, готово потпуно обустављен. У саобраћају у Србији ради око 118 хиљада људи. Нису сви остали без посла; добар део ради у теретном саобраћају. Међутим, има предузећа и предузетника која су потпуно остали без посла, пре свега она која се баве аутобуским превозом.
У Србији се око 29 хиљада људи бави правним и рачуноводственим пословима, а око 30 хиљада канцеларијско-административним и помоћним делатностима. И ове делатности су тешко погођене поремећајем привреде изазваним пандемијом.
Укупно, више од 200 хиљада људи у Србији ради у делатностима које су већим делом или у потпуности замрле у време актуелне пандемије, а то је, да буде јасно, бар 10% укупног броја запослених.
Трговина непрехрамбеним производима је такође озбиљно погођена у време пандемије. Грађани се масовно окрећу набавци прехрамбених производа и производа за одржавање хигијене, а куповину трајних потрошних добара, одеће, обуће, намештаја и других производа одлажу. У трговини у Србији ради преко 300 хиљада људи.
У овом тренутку, остаје нам нада да пандемија неће довести до већих поремећаја у примарним и секундарним привредним делатностима, нарочито у пољопривреди, рударству и индустрији. У терцијарним делатностима, првим на удару у време пандемије, опоравак може наступити брзо и релативно лако. У другим делатностима, поремећај и у пословању могу имати много далекосежније последице.
Љубомир Костић,
магистар економских наука
