• Analize I Kolumne

    Шта тачно ради Републички штаб за ванредне ситуације у време текуће епидемије?

    Одлуком председника Републике, председника Владе и председника Народне скупштине, Република Србије је, од 15. марта 2020. године, у ванредном стању.

    О исправности овакве одлуке, тек ће се водити полемика. Ванредно стање није прогласила Народна скупштина јер није могла да се састане, а није се састала из разлога заштите здравља и спречавања ширења заразе. У другим земљама није тако. Парламенти заседају, у време текуће пандемије, широм Европе, од оног наднационалног (Европског) до парламената у Бањалуци или у лажној држави са седиштем у Приштини.

    Међутим, шта је – ту је. У овом тренутку, треба размишљати о заштити живота и здравља становништва и очувању других основних вредности друштва.

    Како функционише државни механизам Републике Србије у време ванредног стања? У ком делу је измењен редован правни поредак у земљи? Одговоре на наведена питања је могуће наћи у уредбама и другим одлукама које су донели државни органи пре и за време ванредног стања.

     

    Државна управа у ванредном стању

     

    У Републици Србији постоје штабови за ванредне ситуације. Постојање оваквих штабова је предвиђено одговарајућим прописима дуго времена, још од времена социјалистичке Југославије.

    Дана 13. марта 2020. године, Влада Републике Србије је донела Уредбу о саставу, начину и организацији рада штабова за ванредне ситуације, која је ступила на снагу осам дана касније, 21. марта о. г. Тиме је стављена ван снаге претходна слична Уредба из 2010. године.

    Уредбом  је предвиђено да се формирају штабови за ванредне ситуације на свим нивоима власти.

    Предвиђено је да буде формиран Републички штаб за ванредне ситуације у следећем саставу:
    командант – министар у чијој је области заштита и спасавање од катастрофа (у овом тренутку, министар унутрашњих послова Небојша Стефановић), начелник штаба – руководилац организационе јединице Министарства унутрашњих послова која се бави заштитом и спасавањем од катастрофа (тренутно, помоћник министра и начелник Сектора за ванредне ситуације Предраг Марић) и чланови – већи број министара (спољних послова, трговине, саобраћаја, финансија, здравља…), директори јавних предузећа и других правних лица (ЕПС, Железница, РТС…), високи чиновници у Министарству унутрашњих послова, официр Војске Србије, руководилац Црвеног крста Србије и други. Не помињу се представници здравствених установа, нити председник Републике.

    Предвиђено је формирање Покрајинског штаба за ванредне ситуације с председником Покрајинске владе на челу, окружних штабова на чијем челу би били начелници управних округа, затим градских штабова и штабова на нивоу градских општина и на нивоу општина.

    Штабови за ванредне ситуације би требало да имају три фазе у свом раду: превентивну фазу, оперативну фазу и активности у време опоравка заједнице, као трећу фаза.

    У оперативној фази свог рада, која је сада у току, штабови за ванредне ситуације би требало да доносе наредбе, закључке и препоруке.

    За обављање конкретних задатака, штаб за ванредне ситуације може формирати стручно-оперативни тим. Републички штаб може образовати Оперативни штаб за ванредне ситуације.

    Каква је улога штабова за ванредне ситуације у актуелном ванредном стању?

    Републички штаб за ванредне ситуације је готово потпуно неприметан у јавности. Према саопштењу истакнутом на званичном сајту Министарства унутрашњих послова, Републички штаб је имао неке од активности које одговарају тренутним потребама; одржано је неколико седница, организован је Оперативни штаб за реаговање у случају епидемије заразних болести, размотрена је припремљеност здравственог система за случај појаве болести ковид-19 и друго. Међутим, сведоци смо да се све мере у време ванредног стања доносе у форми уредби или одлука Владе или наредби Министарства унутрашњих послова. Нема ни једне наредбе, закључка или препоруке Републичког штаба за ванредне ситуације.

    На нижим нивоима власти, на покрајинском, окружном и на нивоу локалних самоуправа, штабови за ванредне ситуације заседају и доносе одговарајуће одлуке.

    Зашто Републички штаб за ванредне ситуације није преузео централну улогу у данашњој кризи? Одговор на ово питање ћемо вероватно добити тек по окончању ванредног стања.

     

    Околости у којима живимо су великим делом омеле и успориле и рад управних органа државе и локалне самоуправе. Из наведеног разлога, Влада је, 24. марта о. г., донела Уредбу у којој изричито наводи да странке у управним поступцима е могу трпети последице проглашеног ванредног стања. Уређује се да рокови у управним поступцима не теку током ванредног стања, већ да истичу у року од петнаест или тридесет дана од његовог окончања.

    Међутим, изнето не важи у потпуности у поступцима утврђивања, наплате, плаћања и контроле јавних прихода. У овим поступцима рокови теку, осим рокова за подношење правних лекова против закључака и решења пореских и царинских органа.

     

    За време ванредног стања, не теку ни рокови за подношење тужбе, приватне тужбе у кривичном поступку, предлога за покретање ванпарничног или извршног поступка, за подношење уставне жалбе, за подношење правних лекова, правних средстава или предузимање других процесних радњи у грађанским судским поступцима.

    У казненим поступцима, не теку рокови за изјављивање жалбе или ванредних правних лекова.

    Међутим, Уредба владе од 2. априла, омогућује суђење оптужнима који се налазе у притвору и за време ванредног стања, уз примену електронских средстава.

     

    Некако нам се чини да ће, када све ово прође, и редовни судови, а нарочито Уставни суд, имати пуне руке посла.

     

    Љубомир Костић

     

     

    Klikni za komentar

    Odgovori

    Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

    Na Vrh
    Social Media Auto Publish Powered By : XYZScripts.com