Analize I Kolumne

Привреда Сурдулице у светлу статистике

Какве резултате постиже привреда Сурдулице? Одговор на ово питање покушали смо да нађемо у званичним статистичким подацима Републичког завода за статистику, највише у публикацији „Општине и региони у Србији“ за 2019. годину.

Како су утврдили државни статистичари, у време издавања публикације, у Општини Сурдулица је било 4 368 запослених, од чега 3 288 запослених у правним лицима, 1 067 предузетника и код њих запослених и само 13 регистрованих пољопривредника.

У привреди, највише запослених је било у следећим делатностима: 1 123 у  прерађивачкој индустрији, 515 у трговини и делатности „поправка моторних возила“ и 456 у грађевинарству. У пољоприврди, шумарству и рибарству је било само 55 запослених, а у пружању услуга смештаја и исхране 164 радника. Ван привреде, највећи бројеви запослених су били: 507 у здравственој и социјалној заштити, 362 у образовању и 358 у државној управи и социјалном осигурању. У свим ванпривредним делатностима, било је запослено укупно 1 560 радника, више од 35% укупног броја запослених. У производним, примарним и секундарним привредним делатностима било је запослено укупно 1 893 радника, око 43% свих запослених.

У Општини Сурдулица, на хиљаду становника има 254 запослена. У читавој Србији, на хиљаду становника, долази 305 запослених.

У Србији, на хиљаду становника има 79 незапослених, а у Сурдулици 102.

Сурдуличани зарађују, у просеку, мање него становници читаве земље, за око 17%. Притом, треба имати у виду да је зарада запослених у здравству, школству и сличним делатностима уједначена у читавој земљи, тако да је јасно да запослени у привреди Сурдулице мање зарађују од просека.

Изнети подаци јасно говоре да нема основа ни за какво нарочито задовољство стањем привреде у Општини Сурдулица. Мањи број запослених од државног просека и већи број незапослених, гледано према укупном броју становника, јасно показују да у Сурдулици има места додатном активирању расположиве радне снаге. Просечна зарада нижа за око једне шестине од просечне и Републици говори да треба још радити на унапређењу пословања привредних субјеката у Сурдулици.

У Општини Сурдулица се налазе погони два индустријска предузећа чији се производи дистрибуирају у читавој Србији и која су јавности добро позната.

Мултинационална компанија Кнауф има један од широм света разасутих многобројних погона у Сурдулици. Међутим, седиште Кнауфа у Србији је у Земуну, а једино је производња у Сурдулици, где ради неколико десетина радника. Набавка, продаја, превоз, развој, промоција, књиговодство и све остало, ради се ван Сурдулице или ван Србије.

Фабрика воде Власинска роса се налази, како јој име каже, на Власинској висоравни, у селу Топли До, где се вода захвата из природе. Међутим, слично као и за погон Кнауфа, и овде је једино производња у Општини Сурдулица, а све остало ради мултинационална компанија Кока кола.

Не треба превише анализирати поменуте чињенице, па схватити да модел рада у коме ће се у Сурдулици обављати само послови непосредно везани за производњу, а у коме ће се све остале активности обављати негде другде, неће довести до одговарајућег привредног и друштвеног развоја Сурдулице. Нарочито је карактеристично да обе поменуте компаније у Сурдулци обављају производњу везану за овде постојеће природне услове и изворе. Да није тога, питање је да ли би икада дошле у Сурдулицу.

Једно друго природно богатство Сурдулице, насупрот изнетим примерима, није успело да привуче инвеститоре. У Општини Сурдулица има 4 946 хектара пољопривредног земљишта, од чега су 3 010 хектара ливаде и пашњаци. Међутим, озбиљнијих привредних субјеката који би се бавили пољопривредном производњом или прерадом пољопривредних производа у Сурдулици нема. У Општини Сурдулица постоје 2 232 пољопривредна газдинства, а само, како смо изнели, тринаест пољопривредника који су тако социјално осигурани. У Општини је пребројано 1 484 говеда, 4 996 свиња и 818 оваца, а земљу обрађује 941 трактор. Као да се Сурдулица налази у неком полупустињском пределу, а не на плодном Југу Србије.

Општина Сурдулица обухвата површину од 35 623 хектара под шумом. Не постоје озбиљнији погони за откуп и прераду шумских плодова и гљива, нити привредни субјекти који би прерађивали дрвну масу.

Током 2018. године (за 2019. још увек нису сређени подаци), Општину Сурдулица, са све Власинским језером, посетило је 4 356 гостију, од чега 3 152 домаћих и 1 204 страних. Поменути гости су остварили укупно 12 381 ноћења – 10 549 домаћи и 1 832 страни. Домаћи гости су се просечно задржавали 3,3 дана, а страни дан и по. Сваког дана, у просеку, на територији целе Општине, било је око 34 гостију.

Инфраструктура у Општини Сурдулици није довољно развијена. Као илустрација може послужити податак да од 6 487 домаћинстава у Општини, њих 6 381 има текућу воду за пиће, али само 4 828 је прикључено на канализацију.

 

Све изнето доводи и до биолошког осипања становника Сурдулице. Током 2018. године, овде је рођено 164 деце (стопа наталитета 8,8 промила), умрло је 247 људи (стопа морталитета 13,2 промила),  те је остварен негативан природни прираштај од 83 становника ( стопа природног прираштаја становништва негативних -4,4 промила). Просечна старост мајке на порођају у Сурдулици је 27,1 година, а стопа фертилитета 1,5 – на једну жену долази једно и по дете. У 2018. години је закључено 67, а разведено 11 бракова.

Сурдуличани су просечно стари 42,88 година, а на 100 становника млађих од двадесет година, долази 135 становника старијих од шездесет година.

 

Једино што можемо да поручимо читаоцима из Сурдулице је: „Удружи се, запосли се!“.

 

 

 

Сурдулица, мај 2020. године

Драгана Костић,

дипломирани економиста

Овај медијски садржај суфинансиран је од стране општине Сурдулица. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

Klikni za komentar

Odgovori

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Na Vrh