KOPAONIK – Zajednička težnja vlade i odgovornih pojedinaca i lidera na lokalnom nivou je da je neophodna racionalizacija, ali sprovedena pravedno, kako bi funkcije lokalne samouprave bile optimalizovane, ocenjeno je sinoć na panelu „Perspektiva lokalnog razvoja i uslova poslovanja“, na Kopaonik biznis forumu.
Pored racionalizacije, ocenjuju učesnici panela, neophodno je sprovesti i procese decentralizacije, kako bi ekonomski efekti na lokalnom nivou bili još bolji.
Državni sekretar Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave Ivan Bošnjak smatra da je najbolji pravac u kom treba da ide decentralizacija da grad u kojem je sedište upravnog okruga bude okosnica tog okruga i predvodnik razvoja susednih manjih opština.
Podsećajući da postoje Saveti okruga, Bošnjak je kazao da to telo može da olakša komunikaciju predsednika opština sa državnim organima.
Međutim, ukazuje da ne postoji motivačija predsednika opština da se sastaju sa načelnicima okruga, jer „tamo nema nikakvog novca“,
„Predsednik opštine je gazda u svojoj opštini i nijedan načelnik okruga ga neće dovesti za sto osim ako mu ne da neki novac“, kaže Bošnjak.
Prema njegovim rečima, potrebno je da se lokalnim samoupravama da „neka vrsta brzine“, odnosno da one koje imaju kapacitet, uz određeni nadzor, kada usvoje određenu praksu, imaju pravo da im se otvori neki drugi način finansiranja.
Izvršna direktorka NALED-a Violeta Jovanović istakla je da je potrebno da se povećaju izvorni prihodi opština, a smanje transferi novca za centralnog nivoa.
„Procenat od poreza na zarade koji ide u budžet grada do sada bio 80 odsto i to je bio direktan podsticaj da lokalne samouprave podstaknu preduzeća da što više zapošljavaju, kako bi uplaćivali novac u lokalni budžet“, rekla je Jovanović.
Ona je dodala da je koncept lokalnog ekonomskog razvoja dovela do otvaranja odeljenja i kancelarija za lokalni ekonomski razvoj, ali da je, prema njenim rečima, mali broj ljudi u njima koji su kadri da obavljaju te poslove.
„Većina njih se bavi pripremom donatorksih projekta, a najmanje rade sa postojećom privredom, a trebalo bi da je obrnuto, da budu upućeni na postojeću privredu, da njoj pruže podršku“, smatra Jovanmović.
Ona je dodala i da centralna vlast ne podstiče samostalnost lokalne samouprav, naročito kad je reč o privlačenju investicija.
Opštine bi trebalo, navodi, same da budu kadre da privuku neke investicije.
„Brine nas da će se opštinama i ubuduće davati nove nadležnosti, a bez podrške i adekvatnog finansiranja, kako bi bile uspešne“, rekla je Jovanović.
Član Opštinskog veća Svaskog venca Miloš Kovačević ocenio je da je potreban veći stepen decentralizacije, jer odluke koje se tiču građana moraju da im budu što bliže.
Decentralizaciju, kako je dodao, mora da prati i promena načina finansiranja lokalnih samouprava.
Potrebno je izvršiti i racionalizaciju, jer kako je rekao, od oko pola miliona zaposlenih u sistemu jamvne uprave, 32.000 njih rade u lokalnim samoupravama i još 71.000 njih u javnim preduzećima koja su povezana sa lokalnim samoupravama.
„Od racionalizacije se ne sme odstupiti, ali to ne sme da bude bilo kakva racionalizacija, već u skladu sa sistematizacijom“, rekao je Kovačević.
On je ocenio da je potrebna i promena izbornog sistema, njegova personalizacija, kao i smanjenje broja funkcionera.
IVAN BOSNJAK, VIOLETA JOVANOVIC, JASNA ATANASIJEVIC I MILOS KOVACEVIC
VIOLETA JOVANOVIC, JASNA ATANASIJEVIC
MILOS KOVACEVIC
JASNA ATANASIJEVIC
IVAN BOSNJAK
