BEOGRAD – Posle pauze od godinu dana Prosveta je danas predstavila četvorobroj časopisa „Književnost“, obeležavajući tako 70 godina postojanja najstarijeg literarnog časopisa u Srbiji, posle „Letopisa Matice srpske“.
O časopisu koji je posvećen žanru putopisa govorili su urednica Milica Mirjanić i knjižervnik i jedan od autora priloga prof. dr Milisav Savić.
Urednica Mirjanić se zahvalila svim autorima koji su besplatno ustupili svoje rukopise iz pijeteta prema časopisu, koji je bio jedan od tri-četiri najuglednija literarna časopisa posle Drugog svetskog rata.
Savić kao jedan od autora i česti saradnik Književnosti je podsetio da su najveći uticaj na literarnoj sceni Srbije imali Savremenik, Delo i Književnost.
Kako je kazao Savić, Savremenik je objavljivao priloge u duhu realistične proze (partizanske). Delo je štampalo avangardne rukopise, dok je Književnost bila negde između ova dva ekstrema i okupljala je najuglednije pisce, jer je imao uvek najbolje urednike, kao sto su bili Čedomir Minderović, Eli Finci, Zoran Mišić, Vuk Krnjević, MiIlovan Marčetić, Milan Đorđević i Bogdan A Popović.
Prvi broj časopisa pojavio se januara 1946. i u pocetku je štampan svakog meseca, zatim kvartalno, a sada je objavljen jedan broj za celu 2016. godinu.
Savić je kazao da je njegov prilog „Crkva Janja“ posvećen hramu koji se pominje u epskoj narodnoj poeziji i koju je on tražio tokom putovanja po jugu Srbije tragajući za zaboravljenim hramovima.
On je uveren da je našao ostatke tog hrama, ali je preporučio čitaocima da pročitaju tekst da bi saznali više o toj crkvi.
Urednica Mirjanić je objasnila da se opredelila da ovo bude tematski broj posvećen putopisima, jer smatra da je to žanr koji zaslužuje veću pažnju.
Istina, putem interneta mogu da se saznaju osnovne činjenice, ali putopisi donose lični doživljaj njihovog pisca i inspirišu umetnike, slikare, vajare, fotografe, ali i književnike.
Ona smatra da je veoma tanka linija koja razdvaja fikciju od dobro napisanog putopisa u kome su ne samo impresije autora, već donose neizbisive slike koje ostaju u svesti pisca i vraćaju mu nadu u budućnost.
Savić je izrazio žaljenje što se novac iz budžeta troši na mnoge male časopise lokalnog karaktera sa minimalnim tiražem (200-300 primeraka) umesto da se ta sredstva koncentrišu za samo nekoliko ozbiljnih, poput Književnosti, koji bi donosili dragocene priloge i bili put za mlade pisce da dođu do štampanja knjige.
www.freeimages.com/ Brano Hundak
