Председништво Синдиката радника у просвети Србије, донело је одлуку да се после штрајка упозорења 25. фебруара, у свим већим градовима Србије током марта и априла организују протести наставника, са завршним скупом у Београду.
Како је за наш лист рекао председник СРПС Слободан Брајковић, уколико ни после тога влада не испуни оно што је обећано и потписано у априлу прошле године, синдикати ће ступити у законски штрајк, односно часови ће бити скраћени на 30 минута.
– Влада је обећала да ће да поправи материјални положај запослених у образовању, а ми смо данас дошли у ситуацију да имамо најмање плате у региону. Веће плате од нас имају и колеге у Црној Гори, Албанији и Македонији. Просечна плата у просвети је 37.000 динара – објашњава Брајковић.
Он каже да ће на радикализацију борбе позвати и остала три репрезентативна синдиката, о чему ће њихови главни одбори донети одлуке наредних дана.
Подсетимо, чланови четири репрезентативна синдиката запослених у просвети, заказали су за 25. фебруар штрајк упозорења, тако што наставници у школама у обе смене неће одржан први час. Они су о томе пре неколико дана дописом обавестили премијера Александра Вучића и министра просвете Срђана Вербића.
У допису се наводи да Закон о платама није поправио материјални положај просветних радника како је било договорено, па из тог разлога се тражи повећање коефицијената за запослене у образовању два пута у току ове календарске године. Први пут на априлску плату, од четири одсто, и други пут на октобарска примања, у истом проценту.
Од државе се тражи и исплата по 5.000 динара, како је предвиђено споразумом и Посебним колективним уговором.
Одлуку о штрајку донели су Унија синдиката просветних радника Србије, Синдикат образовања Србије, Синдикат радника у просвети и ГСПРС „Независност”.
Наставници су пре свега незадовољни јер влада није испунила обећано прошле године, након петомесечног штрајка у школама Србије. У том периоду, часови су скраћени на 30 минута, а два пута је настава потпуно обустављана, што није било по закону.
Штрајк су 17. новембра 2014. године покренула четири репрезентативна синдиката просвете, али су 19. фебруара 2015. године Синдикат образовања Србије и ГСПРС Независност изашли из протеста. Штрајк је у школама, међутим, трајао још два месеца, а онда су крајем априла сва четири синдиката потписала Споразум о решавању спорних питања, као и Посебан колективни уговор за запослене у основним и средњим школама и домовима ученика. До почетка наставе можда не би дошло да се у спор није укључио миритељ, проф. др Живко Кулић из Републичке агенције за мирно решавање радних спорова.
Тада је договорено да ће се побољшати материјални положај запослених у образовању, бити исплаћене награде, и да ће синдикати активно учествовати у доношењу платних група и платних разреда за запослене у просвети, као и изменама Закона о основама система образовања и васпитања, посебно о одредбама које се тичу радно-правног статуса запослених.
У штрајку је према подацима синдиката било око 1.000 школа или 75 одсто запослених у просвети, док је Министарство просвете тврдило да их је било много мање.
