У Београду се одржава протест против изградње мини-хидроелектрана (МХЕ), који је у организацији удружења и појединаца предвођених покретом „Одбранимо реке Старе планине” започет скупом на платоу испред Филозофског факултета, а потом настављен протестном шетњом центром града.

На платоу су се чули повици „Реке не дамо”, а учесници протеста носили су транспаренте са порукама „Хоћу реку, нећу цев”, „Не за МХЕ” и „Реке – крвоток планете”, преноси Танјуг.

Представници покрета „Одбранимо реке Старе планине” навели су да нису политички покрет и казали да су се окупили како би „рекли ‘не’ онима који скрнаве реке и природу”.

„Нећемо да плаћамо да реке гурају у цеви и позивамо вас да и ви исто учините. Живела Србија, живеле наше реке”, поручили су из тог покрета.

Организатори скупа су рекли да је једини захтев протеста моментално заустављање изградње свих деривационих мини хидроелектрана у Србији.

Удружење МХЕ: Без малих хидроелектрана увозићемо струју

Национално удружење малих хидроелектрана изразило је жаљење што је мањи део јавности подржао, како се наводи, злонамерну кампању коју против изградње тих објеката више од годину и по дана један број људи води „из политичких амбиција, ради личног промовисања и других интереса”.

„Ови протести су политизација нечега што не би требало да буде политика. У Европи је изграђено 24.000 малих хидроелектрана, а у Србији тек 90. Када се траже конкретне измене закона, пишу се петиције и воде јавне расправе, јер сматрамо да питања енергетике и заштите животне средине треба да се воде у струци и институционално, као и до сада, а не на улици или на друштвеним групама”, истиче се у саопштењу.

Потенцијал малих хидроелектрана и предности које имају у еколошком смислу недовољно су познати грађанима, указују из Удружења и додају да је из тог разлога и створена негативна слика о њиховом утицају на околину, „што је наш пропуст као удружења и што ћемо исправити у наредном периоду, како грађани не би били обмањивани од стране појединаца”.

„Чињеница је да не постоји ниједан начин производње, било чега, па и енергије, а да не врши утицај на природу и животну средину, али је важно напоменути да мале хидроелектране имају најмањи утицај у поређењу са свим осталим обновљивим изворима енергије, чак 250 пута мањи од термоелектрана. Битно је напоменути да је њихов утицај једнократан, односно само током изградње, али не и експлоатације”, наглашавају у Удружењу, преноси Танјуг.

У саопштењу се додаје да заговорници кампање против изградње МХЕ злонамерно снимају и сликају реке и речна корита у току изградње када се радови око речног тока не разликују од било ког другог градилишта у граду (изградња зграда, подземних гаража, путева).

„Речна корита и околина се након изградње, у складу са Законом, доводе у првобитно стање кроз рекултивацију како би се убрзао процес обнове природе која је сама по себи обновљива кроз дужи временски период. Оптужбе друге стране да се уништавају реке, природа, биљни и животињски свет и да све то нестаје са лица земље, апсолутно не стоје”, истичу у Удружењу.

Мале хидроелектране које су изграђене у последњих 10 година и које се граде у Србији изграђене су у складу са свим важећим законима и подзаконским актима који су усклађени са законодавством ЕУ, а све према Националном Акционом плану за производњу енергије из обновљивих извора. Такође, сва надлежна министарства и јавна предузећа као имаоци јавних овлашћења који прописују услове и дају сагласности за њихову изградњу, дале свој пристанак за изградњу МХЕ у поступку добијања грађевинске и употребне дозволе.

„Национално удружење малих хидроелектрана залаже се за поштовање важећих закона Републике Србије, за енергију добијену из обновљивих извора енергије уз очување природе и тако ће и остати! То је једини исправан и могући начин да досегнемо обавезу према ЕУ и грађанима Србије коју смо преузели, а то је да 27 одсто потрошње енергије до 2020. године буде добијено из обновљивих извора јер, у супротном, ту енергију ће Србија морати да увози. А сви знамо шта то значи за све нас као пореске обвезнике и наше будуће нараштаје”, додаје се у саопштењу.

Европске земље су препознале значај МХЕ, па тако Шведска има 1.900, Норвешка 2.250, Словенија 350, Аустрија 3.100, Швајцарска 1.000, а ове године донела закон о изградњи још 800 малих хидроелектрана, наводи Удружење.