Док су пре 30 година млади зарађивали више од националног просека, сада су у многим богатим земљама спали на 20 одсто мање од тога, открива истраживање „Гардијана”Потпис: Младима падају приходи, а пензионерима растуДуг, незапосленост, глобализација, демографија и растуће цене некретнина умањују приходе и шансе за милионе младих широм света, што за последицу има незапамћену међугенерацијску неједнакост. „Гардијанова” истрага о томе како стоји генерација ипсилон – они рођени осамдесетих и до средине деведесетих, познати и као миленијумци – открива да су млади све даље од богатства створеног у западним друштвима.
У Француској су први пут нови пензионери добили више него породице у којима „глава” има мање од 50 година. У Италији је просечан становник млађи од 35 година постао сиромашнији од просечног пензионера млађег од 80 година.
Док су пре 30 година млади зарађивали више од националног просека, сада су у многим земљама спали на 20 одсто испод тога. Пензионерима су, за поређене, приходи порасли знатно више у скоро свакој богатој земљи последњих деценија.
У седам највећих економија Северне Америке и Европе раст зарада просечног младог пара у двадесетим годинама драстично је заостајао за националним просеком последњих 30 година. У САД и Италији приход миленијумаца је реално незнатно виши него пре 30 година, док је остатак становништва забележио приличан пораст.
По последњим подацима за САД, за 2013, просечна особа млађа од 30 имала је мање приход од оне у старосној групи од 65 до 79 година. То је први пут забележено откако постоје ови подаци.
Ово је вероватно први пут у ери индустријализације, осим периода ратова и природних непогода, да су зараде младих толико падале у поређењу са остатком друштва. Стручњаци упозоравају да ће ова неправедна расподела богатства имати озбиљне последице на много фактора, од социјалне кохезије до формирања породице. Пројекат „Гардијана”, спроведен уз подршку Труста за реформе „Џозеф Роунтри”, имало је за циљ да дубински истражи ову ситуацију и преиспита шта може да се предузме. Коришћена је највећа светска база зарада у свету, Луксембуршка студија доходака.
Енџел Гурија, генерални секретар Организације за економску сарадњу и развој (ОЕЦД) каже да је ситуација тешка за младе, да су тешко погођени великом рецесијом која је почела 2008. и да се од тада ситуација на тржишту рада само мало поправила.
„Овај проблем мора да се решава одмах, јер ако се буде одлагао испаштаће наша деца и цело друштво”, прокоментарисао је за „Гардијан”.
Од осамдесетих година дошло је до промене стопе сиромаштва тако што је међу младима почела да расте, а да опада међу пензионерима. Међутим, свет јалових прилика с којима се суочавају данашњи млади требало би да забрињава сваког, додао је Гурија.
Миленијумцима су смањене плате у САД, Италији, Француској, Шпанији, Немачкој и Канади и у неким земљама још пре избијања финансијске кризе 2008.
„Радно способно становништво средње класе данас све више брине за свој посао и изгледе своје деце. Све је више оних који мисле да ће њихова деца у својој земљи финансијски стајати горе од својих родитеља.”
Припадници генерације ипсилон рекли су да осећају веће препреке на путу да постану самосталне одрасле особе него што је то био случај са ранијим генерацијама. Економисти упозоравају да креатори политике морају да учине више да смање овај јаз да би избегли економску стагнацију.
Пол Џонсон, директор института за фискалне студије, плаши се да ће неједнакост међу генерацијама да изазове ширу неједнакост у друштву јер ће млади са богатим родитељима задржати неправедну предност у важним годинама, јер постаје све важније питање да ли вам родитељи имају кућу.
„Гардијан” ће у наредним данима покушати да покаже да данашњи млади не одлажу одрастање зато што су, како је „Њујоркер” својевремено писао, најразмаженија млада генерација у историји. Пре ће бити да не долазе до истих животних прекретница у исто време као раније генерације због тога што су те прекретнице много скупље и у неким случајевима они чак зарађују мање од својих родитеља у тим годинама. У Аустралији су миленијумци избачени с тржишта некретница. У САД дуг је прекретница – млади леже на 1,3 трилиона студентског дуга.
У Европи је централно питање незапосленост. Број оних који у четвртој деценији живе с родитељима упорно је висок у Италији и Шпанији, што има озбиљне последице на рађање и формирање породице у иначе „старим” земљама.
