Уместо да се комшије годинама „вуку” по судовима због међе која дели њихове њиве, проблем би могли да реше далеко брже и јефтиније уз помоћ – посредника. Медијација као начин решавања спорних питања између „завађених страна” недовољно се користи у нашој земљи, упркос свим предностима у односу на решавање спора кроз судски поступак. Многе ситуације које би могле у релативно кратком року да буду окончане уз посредовање, годинама чекају судски епилог, док се судски трошкови гомилају и на крају често буду далеко већи од суме којом би резултирао поступак посредовања.

Ако бисмо кроз колоне „за” и „против” упоређивали медијацију и судски поступак, чини се да све иде у прилог опредељивању за поступак посредовања. Медијација је јефтинија, растерећена стега формалности судског поступка, а јавност је искључена, тако да све о чему су учесници говорили, и које год да су предлоге износили – остаје иза затворених врата. Исто тако, од посредовања се може одустати током читавог поступка. Не треба занемарити ни то што би опредељивање за медијацију растеретило и српске судове великог броја предмета.

Министарство правде нема тачан податак о томе колико је поступака покренуто и окончано споразумом између страна у поступку медијације. Како објашњавају, према закону посредници су дужни да им подносе годишњи извештај о обављеним посредовањима.

ОПШИРНИЈЕ У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ