Незапосленост, тешкоће у решавању стамбеног питања, низак животни стандард, недостатак новца за подизање деце, проблеми са чувањем малишана, осећање несигурности… само су неки од фактора који имају важну улогу у одлуци да се одложи родитељство. Утицаја имају и продужени период школовања, жеља за уживањем у животу, улагање у каријеру… У 2014. години ниво рађања у Србији био је чак 30 одсто испод потреба „замене” генерација, а просечна старост мајке износила је 28 година. На симпозијуму „Рађање или одумирање Србије” у Српској академији наука и уметности, наглашено је да само 10 општина у Србији бележи позитиван природни прираштај, а све остале кубуре са мањим наталитетом. Зато решавање овог проблема треба да буде један од приоритета наше државе.
Деца која се рађају, сматра академик др Небојша Радуновић, председник Одбора за хуману репродукцију САНУ, требало би да имају бројне користи јер је неопходно стимулисати младе људе на проширење породице.
– Ако неко одлучи да има петоро деце, то држава треба да подржи. Треба људима обећати да ће свако дете које се роди имати пелене и здравствену негу. Добро је што надлежни помажу паровима којима је потребна вантелесна оплодња како би дошли до потомства, али то је мали проценат. Улога вантелесне оплодње није била толико значајна у претходних 15 до 20 година јер су тада људи стварали децу онда када им је било време. До тога је довео тренд да млади парови чекају и одлажу родитељство – појаснио је др Радуновић.
Бројни здравствени проблеми могу да ометају зачеће, а гојазност на коју мали број људи обраћа пажњу и те како има утицај на то.
У епидемију гојазности која је захватила цео свет укључила се и Србија, каже професор др Драган Мицић, из Клиничког центра Србије.
– Постоји веза између гојазности и неплодности код мушкараца и жена. Често се примењују компликоване методе лечења стерилитета, а занемарује се утицај који може да има гојазност. Корекција телесне тежине може да помогне у остваривању потомства, а парови који имају такав проблем могу да потраже помоћ и у Центру за лечење гојазности у КЦС-у – додао је др Мицић.
На скупу је било речи и о померању границе рађања, утицају дијабетеса на природни прираштај, психогеном стерилитету, факторима ризика за настанак порођајних повреда, савременом лечењу малигних болести због репродуктивног здравља, очувању плодности модерном контрацепцијом… Симпозијум „Рађање или одумирање Србије” у Српској академији наука и уметности први је скуп који је академијски Одбор за биомедицинска истраживања организовао у оквиру циклуса конференција „Проблем јавног здравља у Србији”. У октобру ће бити одржан скуп „Епидемија гојазности која је захватила Србију”.
