Премијер лига, шампионат који је дао све финалисте у еврокуповима ове седмице, важи за најбољу фудбалску лигу на свету, али и за један од најбољих спортских брендова на планети. Поред спортских успеха – у финалу Лиге шампиона су Ливерпул и Тотенхем, а у Лиги Европе Челси и Арсенал – у овој лиги су највеће просечне плате играча (годишње 3,37 милиона евра), највећи приходи од ТВ права (трогодишњи уговор који истиче овог лета, за 5,87 милијарди евра), док су капацитети стадиона попуњени изнад 97 одсто, а у неким клубовима и више од 99 одсто (оба клуба из Манчестера, Ливерпул и Брајтон).
Ови бројеви били су незамисливи пре само три деценије, када је енглески фудбал био на корак од банкрота. Две несреће у мају 1985. године важе за прекретницу. У Бредфорду, 11. маја 1985, на мечу Треће дивизије настрадало је 56 људи у пожару који је избио на трибинама, а 18 дана касније у Бриселу, на финалу Купа шампиона (Лиге шампиона) на „Хејселу” између Јувентуса и Ливерпула, енглески хулигани су изазвали хаос где је погинуло 39 особа (углавном навијачи Јувентуса).
За седам година пре „Хејсела”, од 1977. до 1984, енглески клубови су освојили седам од осам титула клупског првака Европе (Ливерпул 1977–1978, 1981, 1984, Нотингем Форест 1979–1980, Астон Вила 1982), а после те трагедије Европска фудбалска унија (УЕФА) забранила је енглеским клубовима да се такмиче у еврокуповима наредних пет година (1985–1990), а Ливерпулу на укупно осам сезона (касније преиначено на шест). То ипак није био довољан подстицај Енглеској да среди стање у свом фудбалу, па је у априлу 1989. дошло до највеће трагедије у историји британског спорта, када је на стадиону „Хилсбороу” погинуло 96 људи, а 766 повређено.
Полиција је покушала да свали кривицу на хулигане Ливерпула (играо против Нотингем Фореста), мада је чувени Тејлоров извештај (објављен јануара 1990) – најзначајнији документ за препород енглеске лиге – показао да управо полиција сноси највећу одговорност и да је неопходан бољи приступ организацији мечева, али и боља инфраструктура. Тадашњој премијерки Маргарет Тачер се по навици приписују највеће заслуге за сређивање стања у енглеском фудбалу, али је управо утицајни адвокат Тејлор био тај који је показао пут изласка из кризе. Његов квалитет је било то што није био човек из фудбала и што је био имун на притиске клубова.
Највећа вредност тог извештаја био је пресек стања стадиона и препорука како да се фудбалски мечеви претворе у место на којем ће сви, па и они најмлађи, бити безбедни и задовољни. Неке од његових препорука (укупно 76) нису прихваћене, али оне највиталније јесу, као што су укидање ограда око терена и стајања на стадионима (прелазак на трибине са седиштима), или отварање судова на стадионима, да би се на лицу места процесуирали хулигани и тако избегли маратонски процеси. За прве две-три године десетине стадиона у све четири професионалне лиге у Енглеској су или порушени или обновљени. Влада Енглеске је дала 50 посто новца за инфраструктуру свим клубовима, а другу половину су обезбедили клубови. Тако је већ 1992. године окренут нови лист: основана је Премијер лига, а Тејлор је ступио на дужност председника Врховног суда Енглеске.
Данас је репрезентација Енглеске четврта на свету, енглески клубови (углавном у рукама страних власника) владају еврокуповима, а Премијер лига руши рекорде на пољу бизниса. У расподели зараде за ову сезону, ниједан клуб није добио мање од 100 милиона евра. Шампиону Манчестер ситију припало је 167 милиона евра, а последњем на табели, Хадерсфилду, 105 милиона.
Стадиони су дупке пуни, очишћени од хулигана, набијени драмом коју доносе папрено плаћени страни играчи. Највећу посету имала су два клуба која су највише разочарала: Манчестер јунајтед (просек 74.504 гледаоца, 99,5 одсто капацитета) и Арсенал (59.893, 99,4 одсто). Затим следе, према проценту продатих улазница, Ливерпул (52.946, 99,2 одсто), Брајтон (30.402, 99,1 одсто), Челси (40.417, 98,6 одсто)… Највише празних места има на стадиону Тотенхема, чије мечеве у просеку прати 53.356 гледалаца (капацитет 62.062, 86 одсто).
