Podele među konzervativcima u susret referendumu

* Sekretar vlade Džeremi Hejvud ograničio podršku koju činovnici mogu dati ministrima koji se zalažu za otcepljenje

Autor: M. M.

London – Rat reči između visokih funkcionera Konzervativne partije oko odnosa Velike Britanije i Evropske unije se pojačao pošto je Boris Džonson nazvao „koještarijom“ pokušaj lidera stranke Dejvida Kamerona da svoje zalaganje za ostanak zemlje u EU predstavi kao „projekat činjenica“, nasuprot tvrdnjama rivala da on, zapravo, zastrašuje birače zbog posledica mogućeg britanskog otcepljenja (što su nazvali „projekat strah“).

Kako piše Gardijan, Kameron, koji je premijer Velike Britanije, u ponedeljak je nastavljajući svoju kampanju za ostanak države u EU, rekao da bi takva odluka birača na referendumu 23 juna otvorila perspektivu stvaranja „veće Britanije“. „Jedini projekat koji mene zanima je projekat činjenica. Projekat činjenica znači ‘ostanite i znaćete šta dobijate'“, rekao je Kameron studentima u Ipsviču. On je govorio o prednostima nesmetanog pristupa jedinstvenom evropskom tržištu i tvrdio da će Britanija imati manje uticaja na svetske poslove ako se iščlani iz EU. „Zanima me sposobnost Britanije da prikloni svet našem načinu razmišljanja“, zaključio je Kameron.

Međutim, gradonačelnik Londona Boris Džonson je, tokom svoje posete Severnoj Irskoj, „projekat činjenica“ nazvao „koještarijom“. On je insistirao da je jedina dobra stvar za koju se treba zalagati – otcepljenje, takozvani bregzit. „Mislim da apsolutno ni zbog čega ne treba da budemo zabrinuti, jer ćemo biti samo na dobitku. Treba da gledamo ka horizontu, da razmišljamo globalno“, rekao je Džonson. Kritike gradonačelnika Londona samo su neke u nizu „neprijateljskih reakcija“, piše Gardijan, visokih funkcionera konzervativaca i potcrtavaju borbu koju premijer vodi pokušavajući da iskoristi vreme pred referendum i učvrsti jedinstvo u svojoj partiji posle glasanja.

Kris Grejling, jedan od šestoro članova kabineta koji podržavaju bregzit, ranije je odbacio vladin izveštaj prema kojem će se Britanija, ako odluči da napusti EU, suočiti sa „decenijom nesigurnosti“, nazvavši ga „potpuno smešnim“. Grejling je Kamerona optužio da vodi „nemilosrdnu kampanju straha“.

Ministarka za zapošljavanje Priti Patel, takođe glasna zagovornica bregzita, pojačala je kritike uperene na odluku sekretara kabineta Džeremija Hejvuda da ograniči podršku koju činovnici mogu dati ministrima koji se zalažu za otcepljenje, nazvavši je neustavnom.

Kameron je u Ipsviču ove kritike, u pomirljivom tonu kako navodi Gardijan, ocenio kao preterane i insistirao da su restrikcije vlade opravdane jer „vlada u ovoj stvari nije neutralna, vlada ima jasan stav“. Kasnije je, međutim, ministra Meta Henkoka dočekao hladan tuš u parlamentu dok je pred evroskeptičnim konzervativcima nastojao da opravda odluku; Hejvud je pak istu morao da obrazlaže na sednici parlamentarnog odbora za javnu upravu.

Torijevski poslanici koji se zalažu za bregzit su isticali da Hejvudova odluka može da kompromituje „časnu dužnost“ činovnika. Bivši ministar odbrane Džerald Hovart je odluku nazvao „ustavnom sramotom“ i, piše list, „reskirao da ostavi utisak kako je referendum namešten u korist Kamerona“.

Kritike, međutim, zbog ograničavanja činovnika nisu došle samo od onih koji se zalažu za otcepljenje. Brojni poslanici laburista izrazili su zabrinutost da će Hejvudova odluka potkopati poverenje u referendum o EU jer će neki smatrati da je establišment manipulisao. Tom Votson, zamenik lidera laburista, rekao je da Kameron svoje ministre treba da pusti da rade slobodno ili da ih smeni. Premijer je u Ipsviču kazao da je njegov kabinet jedinstven.

On je takođe odbacio kritike sekretara za rad i penzije Iana Dankana Smita da ima „loše mišljenje o britanskom narodu“, pošto sumnja da je zemlja sposobna da ide sama. „Imam najbolje mišljenje o britanskom narodu. Ogroman sam vernik u našu zemlju, ali ja mislim da veća Britanija može biti dostignuta unutar EU“, rekao je Kameron.