Људи који су преживели шлог, они којима су одузети екстремитети због повреде кичмене мождине, особе са дегенеративним болестима, грађани којима је уграђен вештачки кук или колено, болесници са проблемима кичме и тегобама због дискус херније, онколошки пацијенти који имају отоке руку или ногу… само су неки од пацијената Клинике за рехабилитацију „Др Мирослав Зотовић” у Сокобањској улици.

У овој јединој београдској клиници за рехабилитацију са стационаром лекари и терапеути се баве третманом последица тешких оштећења којима је потребно веома захтевно продужено лечење. Како наша земља има све више старијих људи, овде се повећава и број пацијената са потребом за хоспитализацију.

– Имала сам блажи облик шлога. Чекала сам четири месеца да се ослободи неко место како бих дошла на рехабилитацију. Опорављам се, мада то не иде тако брзо. Свесна сам да су потребни време и безброј терапија да бих се осећала боље. Задовољна сам храном и хигијеном у овој установи, а то је најважније за вишенедељни боравак – каже Љубина Јеремић (66), из Сопота.

И Ивана Живојиновић, мама двогодишњег Луке, задовољна је третманом у овој кући рехабилитације. Дуже од годину дана доводи дете на вежбе због кашњења у моторном развоју.

– Осећамо се као код своје куће. Ово је једина установа која нам је пружила оно што нам је стварно потребно. Терапије су одличне – нагласила је Живојиновићка.

Клиника у Сокобањској је врло специфична. Једина у Београду ради специјалну врсту испитивања функције мокраћне бешике код оних који су повредили кичмену мождину, што је веома важно у рехабилитацији. Захваљујући том испитивању, медицинари тачно знају која је врста повреде у питању и какве терапије треба применити. Међу пацијентима којима се раде ове анализе углавном су млађи људи који су се повредили у саобраћајним незгодама, или приликом скокова у плитку воду на главу. У последње време лекари бележе више пацијената који долазе са повредама насталим приликом скакања са терасе зграде у снег. Та врста екстремног понашања се зове „снежни анђео”.

– Имамо све више млађих пацијената. Раније је шлог био карактеристична болест за старије, а сада долазе и четрдесетогодишњаци после можданог удара. Пацијенти су задовољни лечењем, чему највише доприноси стручни кадар – каже Анђелка Пјановић, главни терапеут клинике.

Највећи помак у клиници начињен је у рехабилитацији неуролошких болесника који имају повреде и оштећење мозга. У самом процесу терапије опоравка функције руке, код људи код којих је због природе болести одузета једна половина тела, сада се примењује роботизован систем. Посебна техника постоји и за оне који опорављају свој ход после тешке болести.

Та нова технологија, појашњава др Жељко Кањух, в. д. директора клинике, примењује се пројектом „Темпус” у сарадњи са Електротехничким факултетом.

Раније се искључиво рукама терапеута обављао процес опоравка, а сада нове технологије анимирају пацијенте да активно учествују. Пацијент испред рачунара седи и узима у руку џојстик уз помоћ кога решава задатке. На тај начин вежба целу страну тела која му је одузета или слабо покретљива. Примењују и посебан пројекат магнетне стимулације, односно специјалну врсту терапије код пацијената са повредама мозга.

Први резултати ових терапија су веома охрабрујући.

– Наша установа бави се рехабилитацијом људи са најтежим облицима инвалидитета. Свака повреда или обољење дају неку врсту онеспособљености која може да буде привремена или трајна. Код нас углавном долазе пацијенти који имају трајни инвалидитет. Настојимо да у процесу рехабилитације искористимо преостале функционалне способности пацијента да би могао да води квалитетнији живот и да буде што је могуће мање зависан од туђе неге и помоћи – прича др Кањух и напомиње да пацијенти код њих уче како да превазиђу архитектонске баријере.

Највише притужби стиже на период чекања за пријем на хоспитализацију јер се чека шест месеци у просеку.

– Ми примамо све пацијенте и не можемо никоме да ускратимо право на лечење и опоравак. Пацијенти код нас не плаћају додатно лечење. Само они који желе да буду у апартманима или сами у соби плаћају партиципацију. Такав начин рада функционише свуда у свету па и код нас. Таквих пацијената је мање – додаје др Кањух.

Како би проширили капацитете, захваљујући средствима владе и кредиту Европске инвестиционе банке, изграђен је још један објекат у кругу болнице, који ће имати 72 кревета. У току је технички пријем објекта и још се чека употребна дозвола. Пацијенти ће у новој згради моћи да се лече за 30 до 45 дана.

Шест деценија привремени објекти

У току је преуређење тоалета на одељењу где су ортопедско-трауматолошки пацијенти, за шта је клиници Министарство здравља дало новац. За веће поправке установа нема новца.

– Болница је изграђена 1952. године. Увек се налазио новац да објекте, који су нам додељени као привремени, одржавамо тако да они трају више од шест деценија. Сав новац који добијамо од партиципације коју пацијенти дају за апартмански смештај користимо за одржавање установе. Имамо своју кухињу и вешерај, а све то кошта. Из наше кухиње свакога дана изађе 1.200 оброка и то се посебно припрема храна зависно од обољења и узраста пацијената: за бебе кашице, за дијабетичаре посебни оброци, дијетална исхрана за неке болеснике… Јер исхрана је на неки начин допуна лечења и морамо да водимо рачуна шта пацијенти једу. За неке морамо и пет оброка дневно да припремимо – истиче др Жељко Кањух.

Клиника има и дечје одељење на ком се раде терапије малишанима код којих су у најранијем узрасту уочени проблеми, али и код оних који морају на лечење због разних повреда насталих због падова.

Клиника у бројкама

Милион здравствених услуга годишње

20.000 амбулантних прегледа годишње

3.500 пацијената на стационарном лечењу годишње

30 дана у просеку пацијент остаје на терапији

13 објеката има установа