Грозоморна кухиња, спаваћа соба са прљавим ненамештеним креветима, дневни боравак, налик на пакао, „украшен” огромним, препуним пепељарама из којих само што не испадну пикавци – тако је отприлике изгледао први стан у лондонском Едит Гроуву у Челсију из кога је састав „Ролингстонс” пре 54 године кренуо у свет. И наравно, покорио га поставши, по многима, највећи рокенрол бенд на свету. Управо имитација тог стана, где је створена музичка историја, само је делић велике ретроспективне изложбе једног од најдуговечнијих састава на свету – „Стонса”.

Изложба, која носи назив „Exhibitionism”, покрива невероватне 54 године стваралаштва легендарног британског бенда. Отворена прошле недеље у Лондону, у Сачи галерији, уз велику помпу и присуство Мика Џегера, Кита Ричардса, Чарлија Вотса, Ронија Вуда, али и бившег басисте бенда Била Вајмана, као и крема енглеског „високог друштва”, трајаће до 4. септембра.

Чак два спрата лондонске галерије заузели су „Стонси”. Обиман поглед у узбудљив живот славног бенда, „авантура” је која је, како наводе британски медији, процењена на четири милиона фунти. Занимљив податак је да је ово тек прва изложба једног од најдуговечнијих бендова у историји музике.

„Размишљали смо о оваквој изложби дуго, али желели смо да то буде грандиозно, као када планирамо концертне турнеје. Мислим да је сад право време”, објаснио је Мик Џегер, додавши да су посетиоцима желели да дочарају не само све оне грозне станове у којима су „обитавали”, већ и „мирисе” легендарног Олимпик студија у коме су снимили шест албума, међу њима „Sticky Fingers” и „Beggars Banquet”.

Кит Ричардс истиче да се изложба не тиче само чланова бенда:

„Можете да видите и све реквизите, као и инструменте који су нам током година пролазили кроз руке, што је чини још занимљивијом.”

Око 500 артефакта простире се у девет тематски подељених просторија. Једна од просторија носи назив „гитарска соба”, а друга је имитација бекстејџа бенда током светских турнеја. Шетња кроз историју групе покрива све аспекте уметничке стране бенда (дизајн омота, плаката, лога, филмове, спотове), моду Џегера и екипе кроз декаде, ретке архивске снимке. Ту је и писмо које је бенд далеке 1979. добио од Мичигенске асоцијације за образовање у коме се протестује, јер је њихова песма „Some Girls” увреда на расној основи, као и увреда за све жене…

„У срцу” изложбе је музичко наслеђе „Стонса”, који су одавно постали културне иконе, а које и данас обожавају милиони људи широм света.