Трговци у Србији се и даље служе различитим триковима како би у време сезонских распродаја привукли што већи број купаца. Чак 10 одсто њих, од 1.500 контролисаних током прошле године, прекршило је прописе на неки начин, углавном непрецизно оглашавајући временски период трајања снижења или нејасним означавањем робе на коју се попуст односи. Ситуација се, према подацима Тржишне инспекције, ипак поправља у односу на претходне године, када су се трговци много више оглушивали о закон, посебно када је реч о снижењима одеће и обуће. Можда је разлог и у томе што код нас чак три закона – о трговини, оглашавању и заштити потрошача – покривају ову област и штите купце.
– Мислим да распродаје код нас све више јесу праве распродаје, када је реч о поштовању прописа. Не знам колико су реалне цене у сезони и колико се оне разликују када дође време за попусте. Најважније је то да купци буду обазриви током куповине и да увек обрате пажњу када бирају робу да ли се попуст односи на артикал који су одабрали. Наиме, може се десити да тек на каси схвате да нема попуста – каже Горан Мацура, начелник Одељења за општи надзор у Тржишној инспекцији. Он саветује грађанима да увек реагују одмах, а уколико не остваре своја права, да се жале инспекцији.
Да подсетимо, према Закону о заштити потрошача, ово се сматра обмањујућом пословном праксом – када трговац наводи купца да донесе економску одлуку (куповину) тако што му даје нетачна обавештења о цени. За ове прекршаје су предвиђене казне од 300.000 до два милиона динара.
Данас, дакле, и у Србији може да се купује на правим распродајама (као у другим европским градовима) по двоструко нижим ценама од оних током сезоне.
Друго је питање, међутим, шта се од асортимана нуди и о каквом квалитету робе је реч. Према истраживању једног модног портала које је објављено уочи новогодишњих распродаја у Европи, велики аутлети широм света за сезонске распродаје наводно наручују специјалне поруџбине гардеробе које су направљене од лошијих материјала, свесни да купци на оваквим местима не обраћају толико пажњу на квалитет колико на цену. Оваква истраживања код нас никада нису урађена, али се стиче утисак да се на попустима, осим робе која је била у редовној колекцији за ту сезону, често нађу и артикли који личе на вишкове и робу знатно слабијег квалитета.
У Националној организацији потрошача кажу да имају доста притужби и да се купци углавном жале на продавце у мањим радњама који током сезонских распродаја обавезно истичу такве огласне поруке на излоге, па чак и када се цене не разликују у односу на сезону. Дешава се и то да уочи распродаја поједини трговци повећају цене робе, а онда их наводно снизе и рекламирају као да су на попусту.
Према Закону о оглашавању, продавци не би требало да пре распродаја подижу цене да би их касније наводно снизили. Забрањена су такозвана привидна снижења или незнатна снижења у случајевима када је, рецимо, оглашена распродаја, а артикли се продају по цени тек неколико динара нижој од ове која је претходила попусту. Како кажу у Националној организацији потрошача Србије, купци би требало да знају да по Закону о заштити потрошача и у току распродаја важе правила као и у редовној продаји, а то значи две године законске гаранције, право на рекламацију уколико роба има објективни недостатак и осам дана рока за одговор на потрошачку рекламацију.
