Да ли ће Русија иницијативом за замрзавање производње нафте, коју је од 16. фебруара прихватила огромна већина држава петроизвозника, ефективно успоставити контролу над 73 одсто петролеја на глобалном тржишту? Одговор ће бити јаснији 20. марта, за када је у Москви најављен самит произвођача 73 одсто светске нафте, стратешке сировине чија је цена од јуна 2014. пала за скоро 70 одсто.
„Русија је одиграла мајсторски потез у текућој нафташкој кризи, преузевши вођство на путу стварања новог картела, но то је корак који би могао да изазове геополитичку катастрофу”, процењује нафташки медиј „Ојлпрајс”.
Колико јуче, ирачко министарство енергетике и британска новинска агенција Ројтерс имали су опречне информације о одржавању московског самита петропроизвођача.
„Најутицајнији петроизвозници из састава ОПЕК-а и изван картела планирају сусрет 20. марта у руској престоници да размотре план о замрзавању производње”, изјавио је Фајад ел Нема, помоћник ирачког министра за нафту, багдадском дневнику „Сабат”, а пренеле су светске агенције.
„Ирак је спреман да сарађује у тој дискусији и да буде гарант да ће Русија и Саудијска Арабија – највећи произвођачи и извозници – сести за преговарачки сто”, додао је Нема.
Најаве окупљања петнаестак држава произвођача 73 одсто светске нафте у Москви један су од главних подстрекача текућег рекордног раста цене црног злата. Барел северноатлантске нафте типа „брент” је од око 27 долара у јануару – у среду достигао цену од 41,48 долара (јуче је појефтинио на 40,85 долара).
То што су Русија и Саудијска Арабија нашле платформу да преговарају о производњи нафте значајан је помак у о односима утицајних петропроизвођача, оцењује америчка банка Џеј-Пи Морган.
Геополитичке и тржишне последице московског петросамита појединим позваним учесницима већ делују драматично.
„Уколико буде скупа у Русији, он ће имати веома драматичне последице по светску цену нафте”, оцењује нигеријски министар енергетике Емануел Ибе Качикиву.
Могућност да три четвртине светских нафташа постигну макар и симболичан договор о некој врсти заједничке акције, којом би могли да утичу на раст цене стратешке сировине, оштро се коси са интересима и проценама утицајних берзанских и банкарских кругова Запада.
Наиме, знатан број западних инвеститора уложио је завидан новац кладећи се да ће цена нафте још дуго наставити да пада. Америчка инвестициона банка Голдман Сакс, иначе најутицајнија финансијска институција на глобалном тржишту сировина, проценила је недавно да ће цена барела пасти чак на 20 долара (због огромних залиха, замрлог привредног раста).
Колико ове седмице, Голдман је истакао да је текући раст цене нафте „привремен” и да би цена још подуже требало да остане ниска, како би се свет на квалитетан начин ратосиљао огромних залиха непродатог петролеја.
Уколико се 73 одсто нафташа састане у Москви и тамо постигне било какав договор, берзански шпекуланти могли би бити на великом губитку.
Шта би могло да осујети самит нафташа у Москви?
Ројтерсов јучерашњи неименовани саговорник из редова званичника ОПЕК-а ту изгледа рачуна на Иран.
„Мало је вероватно да ће се састанак произвођача нафте о глобалном пакту за замрзавање производње одржати у Москви 20. марта, тврде обавештени извори, будући да Иран, члан ОПЕК-а, тек треба да каже да ли би учествовао у таквом договору”, пренео је јуче Ројтерс. Ослобођен вишегодишњих драконских санкција пре седам недеља, Иран је најавио велики повратак на светско тржиште нафте.
Намеран да поврати некадашњу позицију једног од највећих и најутицајнијих извозника нафте, Иран је од договора петроквартета у Дохи у више наврата давао противуречне оцене плана о колективном замрзавању производње. Техеран би желео да најпре постигне некадашњу рекордну производњу од око четири милиона барела, па да онда разговара о замрзавању. У међувремену, Иран је Европи – некада великој муштерији успео да прода прилично скромну количину нафте, јавља Ројтерс. Руски министар енергетике Новак истиче ових дана да би, „с обзиром на ситуацију”, за Иран могли да важе специјални услови будућег договора о замрзавању производње нафте.
