BEOGRAD – U oblasti zaštite podataka o ličnosti, bez obzira na sve intenzivnije delovanje Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, situacija je znatno lošija i vrlo zabrinjavajuća, izjavio je danas poverenik Rodoljub Šabić, nakon što je republičkom parlamentu poslat izveštaj o radu te institucije za 2015. godinu.
„Nadležni državni organi nedopustivo malo rade, tačnije, gotovo ništa ne rade na nužnom, daljem usklađivanju pravnog okvira, posebno Zakona o zaštiti podataka o ličnosti sa evropskim standardima, iako smo u tom pogledu u velikoj docnji. Vlada je u Akcionom planu za Poglavlje 23 utvrdila da će novi zakon biti donet do kraja 2015. godine i to na osnovu modela koji je pripremio Poverenik, ali zakon nije donet“, rekao je Šabić.
Šabić konstatuje da se nije čak pojavio ni bilo kakav formalan predlog zakona, a „radna verzija“ Nacrta koju je prezentiralo Ministarstvo pravde skoro da nema dodirnih tačaka sa modelom Poverenika.
„Dakle, Akcioni plan za Poglavlje 23, usaglašen sa EU, prekršili smo i pre nego što je Poglavlje otvoreno“, naveo je Šabić, dodajući da je direktna posledica takvog odnosa prema normativnoj uređenosti zaštite podataka o ličnosti da nijednim zakonom još uvek nisu uređene izuzetno bitne oblasti, poput video-nadzora, biometrije, bezbednosne provere, privatnog sektora bezbednosti i drugog.
To, prema njemu, podrazumeva mnoge potencijalne i realne rizike povrede prava velikog broja građana.
Brojni ekscesi, odnosno povrede prava na zaštitu podataka o ličnosti, imperativno zahtevaju da se odnos države i društva u celosti prema zaštiti podataka o ličnosti, odnosno privatnosti uopšte, iz korena promeni, ističe Šabić.
Šabić je rekao da je i u 2015. godini nastavljen kontinuirani trend sve intenzivnijeg obraćanja građana i drugih subjekata Povereniku.
Kako je naveo, u oblasti slobode pristupa informacijama u 2015. Poverenik je imao 9.012 predmeta, što je za oko 3 odsto više u poređenju sa 2014., za 17,5 odsto više u odnosu na 2013. ili za 32,8 odsto više nego u 2012…
U oblasti zaštite podataka o ličnosti Poverenik je u 2015. imao 2.868 predmeta, što je za oko 8 odsto više u odnosu na 2014., za oko 12 odsto više nego u 2013. ili za oko 46 odsto više nego u 2012. godini, za oko 73 odsto više nego u 2011. ili čak 37 puta više nego u 2009.
„Taj trend je dobar kao potvrda rasta poverenja građana u instituciju Poverenika, ali i istovremeno izvesno predstavlja i potvrdu velikog broja problema u ostvarivanju prava“, ocenjuje Šabić.
Dodaje da je, nezavisno od visokog procenta uspešnih intervencija Poverenika (95,8 odsto) i kvaliteta njegovih odluka, zabrinjavajuće održavanje izuzetno visokog broja žalbi koje prima.
Ilustracije radi, kako navodi Šabić, tokom 2015. godine je u SAD po njihovom Zakonu o slobodnom pristupu informacijama, protiv njihove savezne administracije, zaštita prava tražena u 498 slučajeva, a u Srbiji je Povereniku, samo protiv republičke administracije, podneta 1.841 žalba.
Po broju žalbi protiv republičkih organa na prvom mestu je MUP sa 254, slede Ministarstvo poljoprivede sa 111, finansija sa 109, odbrane sa 102, pravde 81…
Međutim, ako se broj žalbi uporedi sa brojem zahteva za pristup informacijama, onda je situacija bitno drugačija.
Najlošiji odnos, odnosno najviše problema sa pravom javnosti da zna, ima Ministarstvo pravde – 81 žalba na 234 zahteva, dok je MUP, na primer, postupao po preko 3.000 zahteva.
Šabić navodi da posebnu pažnju zaslužuju problemi u vezi sa ostvarivanjem prava javnosti da zna, odnosno pristupom informacijama o raspolaganju velikim finansijskim ili materijalnim resursima.
To se odnosi, na šta je Poverenik i ranije ukazao, na hronične probleme u komunikaciji sa javnošću nekih državnih preduzeća, na primer Telekoma, Srbijagasa, Železnica i drugih, ali i na postupke državnih organa poput na primer Ministarstva privrede u slučaju Železare Smederevo, piše u saopštenju.
„Ovakvi problemi, osim što su u više slučajeva za posledicu imali ozbiljne povrede prava javnosti da zna, imali su i druge nepoželjne posledice, pre svega po ugled u antikorupcijskom kontekstu, što je potvrdila i lošija ocena zemlje na Globalnom indeksu percepcije korupcije“, rekao je Šabić.
Dodao je da je od velikog značaja da se taj trend zaustavi, jer bi u protivnom mogao čak dovesti u pitanje ocenu da u oblasti slobode pristupa informacijama imamo ireverzibilan, kontinuiran pozitivan proces, zaključuje se u saopštenju.
Foto Tanjug, S. Radovanović/ arhiva
