Америчка војска би могла да се повуче из Авганистана у наредних пет година, предвиђа нови план Пентагона у оквиру мировних преговора са талибанима. Према овом документу, Вашингтон би вратио кући половину од 14.000 војника у наредних неколико месеци. Остали би се посветили противтерористичким операцијама, напуштајући Авганистан најраније за три године, а најкасније за пет година.
У истом периоду из земље треба да оду и остале стране трупе (8.600 војника) које би, док се Американци усредсређују на борбу против Исламске државе и Ал Каиде, преузеле обучавање авганистанске војске, сазнаје „Њујорк тајмс”.
Министарство одбране је изашло са овим предлогом после изјаве председника Доналда Трампа крајем прошле године да жели потпуно повлачење из Сирије и Авганистана. Европски савезници и НАТО сагласни су са нацртом, али се још не зна Трампов став, додаје дневник са Менхетна.
План је понуђен у оквиру мировних преговора које је Трампова администрација повела са талибанима, свесна да су они и после 17 и по година ратовања и даље политичка снага са којом мора да се разговара. На тим сусретима, америчке дипломате су обећале да ће вратити кући све трупе, а авганистански побуњеници су се обавезали да неће створити сигурну луку за терористе.
Датум повлачења би могао да буде проблем јер су талибани назначили да је пет година предугачак период. Вашингтон не искључује могућност да талибани уђу у владу пошто је јасно да их америчка окупација није збрисала са политичке мапе земље.
Они су свргнути с власти после инвазије САД 2001. Влада Џорџа Буша их је оптужила да су скривали и штитили чланове Ал Каиде, организације која је извршила терористички напад на Америку 11. септембра те године.
И поред тога што против њих ратују амерички и други НАТО војници и прозападне авганистанске снаге, талибани данас управљају над најмање десет одсто територије, а према појединим изворима контролишу половину Авганистана. Мировне преговоре подстакла је и жеља шефа Беле куће да прогласи крај најдужег рата у историји САД, који је коштао билион долара.
Због противљења талибана који у влади у Кабулу виде америчке пионе, за округлим столом нема председника Ашрафа Ганија. Ипак, побуњеници истичу да ће разговарати и са централним властима кад америчке трупе напусте Авганистан.
Противници Трампове администрације упозоравају да би талибани после америчког повлачења поново могли да заведу страховладу у којој се јерес строго кажњава, а девојчицама ускраћује образовање. Бивши амбасадор САД у Кабулу Рајан Кокер упозорава у „Вашингтон посту” да је Америка, пропуштајући да на разговоре позове авганистанску владу, подрила савезнике и пристала да преговора „о условима сопствене предаје”.
Критичари истичу да би се авганистанска војска распала без међународне подршке и да се то догодило ирачкој армији три године после америчког повлачења при првом налету Исламске државе. Подсећа се да снаге под контролом владе у Кабулу и поред обуке и новца који добијају од Америке губе велики број људи и тешко регрутују нове, мада се не наводи колико би Пентагон још требало да остане да би авганистанска војска стала на ноге.
