Знате ли како то изгледа кад се „правиш Енглез”? Баш као што изгледа јучерашњи „Дејли мејл” кад пишући о Садику Кану новом градоначелнику Лондона на самом почетку текста налази за сходно да обавести читаоце да се син пакистанских емиграната веселио наздрављајући својој победи уз дијеталну кока-колу.
Без шапањца и пршуте: Кад нешто слави или обележава, овај муслиман увек пронађе неку конзерву безалкохолног пића и неку кесицу чипса са мирисом рибе. Тако је било и прексиноћ у Сити Холу. Садик Кан, син пакистанских емиграната, од мајке кројачице, и оца возача, имао је разлога да слави јер је на највећим директним изборима у Краљевству изабран на функцију са најмоћнијим симболичким значајем.
Тиме су новине, на типично енглески начин, рекле много више него што су написали. Осећа се жал, што се на челу тог блиставог града, стецишта белосветских милијардера, у коме је пристојни живот за обичног човека постао недостижан, нашао баш такав обичан човек, и то муслиман. Уместо да залије своју функцију шампањцем и свим врстама канапеа било да је на њима говеђа или свињска пршута, Садик Кан пије пенушаво, али безалкохолно пиће и грицка чипс.
Да је у Сити Хол, ултрамодерно здање на јужној обали Темзе, имао прилику да као победник ушета Садиков ривал, торијевац Зак Голдсмит, његово презиме (Голдсмит значи златар или банкар) само по себи би подразумевало да је Лондон изабрао правог елитног градоначелника, богатог, лепог, високог Енглеза, који пије шампањац.
Само четири дана пре избора, Голдсмит, други најбогатији посланик у британском парламенту, упозорио је у тексту једних новина, да је Лондон на самој „ивици катастрофе”.
„Да ли ћемо заиста препустити Лондон лабуристима који су пријатељи са терористима”, питао се Голдсмит, и своју ауторску колумну илустровао фотографијом дабл-декера који је експлодирао у терористичком нападу на Лондон (седмог јула 2007. године) у коме је погинуло педесет двоје људи и рањено још 700 пролазника и путника.
Какве везе има злочиначки напад на лондонски јавни саобраћај, од пре девет година, са избором Садика Кана за градоначелника британске престонице? Нападачи су били муслиманске вероисповести као и Кан који за себе каже да је умерени верник.
Кога се плаши елита: Док игра на карту страха од исламских терориста, док на прсте броји колико ће имиграната са Блиског истока прихватити у земљу, енглеска конзервативна политичка елита више се прибојава да ће нови градоначелник, некадашњи адвокат, специјализован за људска права, заједно са обновљеном Лабуристичком странком кренути у офанзиву да Лондон врати обичним људима из средње класе. Јер ова престоница са титулом светског финансијског центра не одустаје од астрономских банкарских бонуса, простире црвени тепих за све милијардере на свету, било да су они православци, католици, муслимани или атеисти, а само пре две недеље и премијеру Дејвиду Камерону пронађени су неопорезовани имеци у папирима из Панаме.
Садик Кан жели другачији Лондон. „Моја визија је једноставна. Желим да сви грађани Лондона имају исте могућности које су мени пружене у овом граду: стан који себи могу да плате, пристојну зараду на послу, модеран јавни превоз по разумним ценама, чисту, здраву и безбедну околину”, рекао је Садик Кан у свом манифесту, када се кандидовао за градоначелника.
За време два четворогодишња мандата конзервативног Бориса Џонсона неједнакости у Лондону су значајно порасле, а данас је сваки четврти становник британске престонице екстремно сиромашан, показала су истраживања. Истовремено, конзервативна влада жели по сваку цену да задржи репутацију града, као светског финансијског центра, и зато одбија да опорезује банкарске бонусе и да уведе веће таксе на непристојно висока примања појединих бизнисмена.
Ипак, бар због једне важне ствари Дејвид Камерон би морао бити задовољан што је уместо његовог кандидата, богатог Зака Голдсмита, победио лабуриста социјалдемократског опредељења. Као и Камерон и Садик Кан верује да је останак у Европској унији најбољи пут за Велику Британију. Дојучерашњи градоначелник Борис Џонсон је попут пропалог кандидата Голдсмита, ватрени поборник „брегзита”.
Остало је још само шест недеља до референдума на коме ће се одлучивати о судбини целог континента. И Камерон и Кан ће подупирати исти циљ, иако се клањају различитим боговима.
Борис и Зак, обојица припадници привилеговане финансијске елите, биће на другој страни фронта, иако припадају истој странци и истој вери као премијер. Неће их припадност супротним странама посвађати. Правиће се Енглези ма какав био резултат референдума. И заједно ће пити шампањац.
