Када је 2009. године преузео дужност председника Македоније, Ђорђе Иванов је поручио да ће му приоритет бити учлањење земље у НАТО и Европску уније. Ових дана, када се од њега на уличним протестима захтева да се усред свог другог мандата повуче с положаја, придружење Северноатлантском савезу и ЕУ на видику је колико и Немачка неком авганистанском избеглици, док Иванов у интервјуу за „Билд” гневно оптужује Брисел да је Македонију оставио на цедилу да се сама носи с масивним приливом миграната.
Иванову, који се у време бивше Југославије залагао за политички плурализам, од почетка су пребацивали да је „воштана фигура” и марионета ВМРО-ДПМНЕ и њеног челника Николе Груевског, премда формално није члан те странке. Али, својом победом на изборима, уз превагу те партије у тркама за национални парламент и општинске управе, Иванов је заокружио готово апсолутну власт ВМРО-ДПМНЕ. Сада се и она, макар на речима, одриче чина којим је председник, којег у научним круговима сматрају стручњаком за грађанско друштво, разјарио не само опозицију него и мноштво грађана, ионако доведених до ивице стрпљења дуготрајном кризом у земљи где је ВМРО-ДПМНЕ још доминантан али су његови противници све бучнији и спремнији за преврат. Тај спорни потез Иванова била је аболиција 56 високих политичара, пре свега оних из власти али и појединих из ривалског табора, од кривичног поступка за дела у распону од нелегалног прислушкивања 20.000 особа до издаје земље.
Ни све знање које је током научне каријере прикупио овај педесетпетогодишњи правник и бивши професор политичке филозофије није му помогло да састави уверљиво објашњење за ту одлуку. Он тврди да је само желео да Македонија иза себе остави трвења власти и опозиције. Али, ако се и претпостави да говори истину и да није помагао блиској странци, држави није могао учинити гору услугу. Помиловањем особа оптужених за дела која руше уставни систем и основе демократије у Македонији понео се као неки надмени страни администратор у трећесветској земљи растрзаној ратом, презриви миротворац којем није стало до утврђивања истине и разлучивања кривих од невиних јер су му сви ти „дивљаци” исти, „генетски” неспособни за нормалну политику, па је једино могуће прећи преко свих њихових злочина под условом да, уз страну паску, убудуће остану мирни.
Српском председнику Томиславу Николићу није наклоњен. Био је међу државницима из региона који су одбили позив на његову инаугурацију. Он и Николић су се крајем прошле године у Бриселу расправљали око македонског признања Косова, табле на једном аутопуту због које је Скопље пребацило Београду да је симболички повукло признање Македоније под тим именом, да би на крају стигли и до Душана Силног.
