Селектор наше репрезентације Александар Ђорђевић – једина личност у историји кошарке која је учествовала у финалу три највећа такмичења (Олимпијске игре, европска и светска првенства) у улози и играча и тренера – пуних пет година успешно води национални тим. Када је изабран на самом истеку 2013, једна од првих обавеза био му је одлазак на финални турнир домаћег купа, а и сада се спрема за тај догађај у Нишу.

Нови кошаркашки ветрови који дувају европском кошарком претили су у једном тренутку да одувају и ентузијазам свих у Ђорђевићевом стручном штабу. Уместо да, као олимпијски, светски и европски вицепрваци, размишљају о томе како да национални тим подигну на још виши ниво, дошли су у ситуацију да у квалификацијама за Светско првенство 2019. „тумбају” тим од кола до кола. Ипак, и без десетак најбољих играча наш тим је на корак од пласмана у Кину. У последња два кола довољна му је једна победа, а састаје се са Естонијом, 21. фебруара у гостима, и са Израелом, три дана касније код куће.

О чему размишљате уочи последњег круга квалификација?

Потребна је максимална концентрација на последње две утакмице, озбиљност и срчаност да бисмо стигли до Кине. Од првог дана квалификација налазимо се у незавидном положају. Највише ми је криво због повреда Тодоровића, Мачвана, Пена, Лучића, Кузмића… Плаћен је данак тешком календару. Кошарка не би требало да иде у том смеру. Зато је сада кључна реч – опоравак! Као људи из струке дужни смо да бринемо о томе. Играчи морају да схвате озбиљност рада на свом телу. „Машина” не сме да се гаси. То је данас императив који се поставља пред сваким спортистом који је изложен високим захтевима.

Неусклађени календари Фибе и Евролиге довели су до тога да је напор све већи, а обе стране кажу да раде у интересу кошарке?

Због њиховог обрачуна највише трпимо ми на терену. Неприхватљиво је, у мом схватању кошарке, да шампион Европе не учествује на Светском првенству. Квалификације су тако постављене да Словенија није могла да рачуна на тројицу играча који су јој донели титулу. Резултати на терену морају да буду адекватно награђени, не само учествовањем на наредним такмичењима, већ и финансијски, али је очигледно да у кошарци ствари не иду у том правцу. Нису Фифа и Уефа једине федерације које новчано награђују своје најбоље екипе, већ се то догађа и у многим другим спортовима. А шта имамо у кошарци? Фиба даје бонус од милион евра за Лигу шампиона, која нема ни близу тако велики значај за наш спорт као светска и европска првенства и Олимпијске игре.

Прошле године дали сте изјаву која је одјекнула, да се уновим околностима „неприродно мења хијерархија репрезентација”?

Управо се то и догодило. Зашто Словенија нема право да игра на Светском првенству? Њихова федерација страшно губи јер спонзори и партнери нису толико заинтересовани кад екипа није на великим такмичењима. Ко ће то да им надомести? Има још таквих примера. Не говорим само у име своје репрезентације, ово је глобални проблем. Међу председницима савеза европских земаља има доста бивших играча који, сигуран сам, могу добро да сагледају проблем, али и да предузму конкретне кораке да га реше.

У последњем кругу квалификација Србија ће бити јача за капитена Милоша Теодосића, који је раскинуо уговор са Клиперсима?

Милош је одавно потврдио своју приврженост репрезентацији. Увек је говорио да можемо да рачунамо на њега. Феноменалан гест, капитенски. Реаговао је као прави вођа, у тренутку кад има и важне породичне обавезе, јер је пре неколико дана постао отац.

Теодосић се враћа у моменту кад не можете да рачунате на двојицу организатора игре, Јовића и Пена?

У мојој филозофији, плејмејкер не мора да буде играч на позицији „један”, већ играчи на разним позицијама. Рецимо, онако како игра Јокић. Ми као репрезентација волимо да спустимо лопту „четворци”, Бјелици на спољној позицији или, на унутрашњој, као што то ради Мачван. То су све плеј позиције. „Плејмејкинг” се ради у свлачионици, на састанцима… То су неки квалитети које не читамо и не препознајемо само кроз игру. Наши млади играчи Пено и Ђоковић добро су одговорили тим захтевима у квалификацијама, где су им искуснији играчи били од велике помоћи.

Како ћете спремати тим за Естонију (окупљање 18. фебруара, меч 21)?

Сусрешћемо се са још једним апсурдом, где ће неки наши играчи, после три меча у три дана на Купу Србије имати три дана до меча у Естонији. Не знам да ли они који су направили овакав календар схватају ризик сваког спринта играча који долазе после таквог напора… Кроз репрезентацију се диже укупна вредност кошарке, од самих играча, до кампова, школа кошарке… Играчи схватају да једино кроз репрезентативни дрес долазе до тог нивоа да постану легенде своје земље. Такав статус им не доноси новац, већ само успех са репрезентацијом.

Како оцењујете игре наших играча у НБА?

Штета што су Марјановић и Теодосић наишли на такву политику клуба у Клиперсима. Имали су квалитет за више од онога што им се пружало. Надам се да ће се Марјановић снаћи у улози „бекапа” за Ембида, а да ће Филаделфија бити претендент за финале. Бјелица и Богдановић напредују у Сакраменту. Бјелица је направио прави потез што је отишао у Сакраменто код Дивца који је видео простор за њега. О Јокићу не треба трошити речи. Игра изванредну кошарку, не само статистички, већ на начин како схвата игру, карактеристично за нас, а то су екстра пас и да никада себе не ставља у први план. Сјајно се понаша, одушевио је америчку јавност, па чак и највеће критичаре. Као награда стигао је и позив на „Ол стар” меч. У Денверу има одличан програм са тренером Мелоуном и људима из организације, Конелијем и Карнишовасом. На вечери у Денверу имао сам прилику да чујем то од њих из прве руке. Мелоун је прошлог лета био наш гост у Новом Саду, када је дошао у Србију да обиђе Јокића.

Ако се пласирамо на Светско првенство, шта је циљ?

Циљеви се не мењају већ деценијама, рекао бих, кад је о нашој репрезентацији реч. То је медаља. Од мог првог дана на месту селектора Србије наглашавам да је наша дужност „да идемо” на медаљу. Од првог дана као селектор наглашавам да је дужност Србије „да иде” на медаљу.