Суботица – На пет места у језеру Палић чланови породичне рибарнице Кун из Немачке и њихови сарадници из Србије, СЗР „Излов рибе Јовичин”из Ковиља, побацали су посебне вршке у језеро. Њима ће из језера изловити сребрног караша, познатију као бабушку, рибу која је пренаселила језеро Палић и буквално не дозвољава другим рибама и биљкама да дишу у води.
„Од понедељка је почео санациони излов који можда у финансијском смислу није највећи, али јесте један од најзначајнијих сегмената заштите биодиверзитета језера Палић у оквиру програма који финансира Немачка развојна банка”, каже Ервин Молнар, руководилац пројекта.
Излов бабушке сматра се санационим изловом, јер ова риба чини 95 одсто рибљег фонда у језеру и процењује се да у води има око 160 тона бабушке. Пре три године први пут је, управо са рибарницом Кун, урађен први пилот пројекат да би се утврдило како је најбоље урадити санациони излов. Одабране су вршке која имају „крила” ширине до 150 метара и оне „уводе” рибу у вршку без упетљавања, а по једној вршки излови се између 300 и 400 килограма рибе.
Како је објаснио и Винко Тамаш из предузећа „Палић–Лудаш”, које је старалац над језером, код првог санационог излова извађено је око 16 тона рибе, то јест десет одсто рибљег фонда. План је да ове године током двонедељног излова из језера уклоне између 20 до 30 тона рибе и да се за још око 20 одсто смањи фонд бабушки. Кроз континуиране акције у наредне две године требало би да се излови 100 тона бабушки. Пошто су анализе показале да је риба здравствено исправна, биће дата ЗОО врту на Палићу, али и другим корисницима.
Пети дан излова донео је и први трофеј, др Гец Кун, искусни стручњак који се годинама бави селективним техникама рибарења, показује штуку дугачку бар 80 сантиметара која је тог тренутка извучена из вршке. „Имамо овде праву сензацију. Пре три године налазили смо сасвим мале, а ова штука је добар знак за језеро, јер она једе бабушке”, каже Кун.
Риба је одмах враћена у воду. Све рибе осим бабушке се бележе по врсти и враћају у језеро, док се изловљене бабушке прецизно мере. Насумице, из те гомиле риба, Јоаким Фирст, хидробиолог и међународни експерт који је за Немачку развојну банку и писао део пројекта који се односи на очување биодиверзитета Палића и Лудаша, издваја бабушке и мери њихову дужину и ширину, што је потребно ради увида у стања рибљег фонда.
Бабушка није добра за Палић, јер једе зоопланктоне, који су у ланцу исхране „добри планктони”, пошто се хране фитопланктонима, микроорганизмима који замућују језерску воду и боје је у зелено. Због тога је појава смуђа и штуке знак да се побољшава квалитет воде у језеру, посебно штуке која лови на вид, што говори да се повећава и прозирност воде, објашњава нам Габор Месарош, биолог ангажован на пројекту.
