BEOGRAD – Savet bezbednosti UN razmatraće u sredu, 16. novembra u Njujorku, redovni tromesečni izveštaj odlazećeg gneneralnog sekretara Ban Ki-muna o radu UNMIK na Kosovu i Metohiji, u kojem se kosovske vlasti pozivaju da se uzdrže od preduzimanja bilo kakvih koraka ili odluka koji bi mogle da ometu napredak u dijalogu Beograda i Prištine.
U izveštaju, koji obuhvata period od 16. jula do 15. oktobra 2016, Ban ocenjuje da je u pomenutom periodu u središtu političkih tenzija bio spor u vezi demarkacije sa Crnom Gorom i usvajanje novog zakona o rudno-industrijskom kompleksu „Trepča“.
To je, konstatuje se u izveštaju, stvorilo dodatne tenzije između Prištine i Beograda, dok se primena sporazuma postignutih u okviru briselskog dijaloga odvija sporo.
„U vezi sa usvajanjem zakona o pitanjima koja su osetljiva za važne aktere, pozivam na pažljivije konsultacije i dijalog, s posebnim fokusom na to da se obezbedi da manjinske zajednice učestvuju u odlukama koje se održavaju na njihove živote“, poručio je Ban.
Generalni sekretar je ocenio da je primena sporazuma postignutnih u okviru dijaloga Beograda i Prištine i dalje relativno spora, a da je „opipljiv napredak“ postignut o slobodi kretanja.
Prvi čovek Svetske organizacije pozvao je Beograd i Prištinu da nastave dijalog na visokom niovu bez odlaganja, ali je istovremeno izrazio žaljenje zbog i dalje malog broja povratnika na Kosovu.
On je ukazao da su potrebni snažniji napori kako bi se izgradilo poverenje između povratnika i zajednica koje ih primaju, kao i pouzdane garancije za fizičku bezbednost, nediskriminaciju i obrazovne i ekonomske mogućnosti za povratnike, uz versku toleranciju i poštovanje običaja.
Prema tom izveštaju, u poslednja tri meseca zabeleženo je 69 incidenata širom Kosova koji su pogodili manjine, u poređenju sa 94 koliko ih je registrovano u periodu na koji se odnosio prethodni izveštaj.
Unmik, kao privremena administrativna misija na Kosovu i Metohiji pod rukovodstvom UN, a osnovana je 10. juna 1999. Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti.
Od 19. avgusta 2015. godine, šef Unmika i specijalni predstavnik Generalnog sekretara Ujedinjenih nacija je avganistanski diplomata Zahir Tanin (Zahir Tanin).
Zadaci ove misije su reforma osnovnih civilnih administrativnih funkcija, promovisanje uspostavljanja znatne autonomije i vlasti Kosmeta, omogućavanje političkog procesa za utvrđivanje budućeg statusa Kosmeta, koordiniranje dostavljanja humanitarne pomoći svih međunarodnih agencija, podrška rekonstrukciji glavne infrastrukture, održavanje reda i zakona, promovisanje ljudskih prava i obezbeđivanje sigurnog i nesmetanog povratka svih izbeglica i raseljenih lica u svoje domove na Kosmetu.
Analitičari, međutim, upozoravaju da, iako je Srbija preko svojih okružnih organa (koji su nakon juna 1999. bili izmešteni iz svojih zvaničnih središta) nastojala da uspostavi saradnju sa UNMIK-ovim regionalnim administratorima (prvenstveno u oblasti zaštite srpskog stanovništva), u praksi se pokazalo da se jedan od glavnih ciljeva osnivanja pomenutih UNMIK-ovih organa ogledao u postepenom suzbijanju rada zvaničnih okružnih i ostalih ustanova Republike Srbije na području Kosova i Metohije.
UNMIK je, međutim, često kritikovan i zbog neuspeha u postizanju svojih ciljeva, a najpre za neuspehe u većini svojih zadataka, pre svega zbg neuspeha u uspostavljanju javnog reda i sigurnosti, nepoštovanu ljudskih prava i činjenici da oko 150.000 izbeglica sa Kosmeta, čiju većinu čine Srbi, i dalje ne mogu da se vrate u svoje domove.
Rastući etnički sukobi među stanovništvom na Kosmetu nisu stišavani, kao što je obećano, a neke organizacije, poput Amnesti internešenel, čak ocenjuju da je prisustvo mirovnjaka na Kosovu dovelo do porasta trgovine ženama zbog seksualnog iskorišćavanja.
Uprkos tome, međutim, Srbija svih proteklih godina izražava spremnost za saradnju sa UNMIK, pa je u tom kontekstu i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, na poslednjoj sednici SB UN na kojoj je razmatran prethodni izveštaj, rekao da je za našu zemlju angažman misije UN od izuzetne važnosti.
U pitanju je misija, rekao je, u koju srpsko stanovništvo ima najviše poverenja, ali, i misija koja je garant statusne neutralnosti međunarodnog prisustva u Pokrajini.
Dačić je, međutim, tada ukazao da je, za sticanje šire slike o situaciji u kojoj danas živi srpsko i drugo nealbansko stanovništvo u Pokrajini, nužno da periodični izveštaji o radu UNMIK reflektuju i položaj ovih zajednica južno od Ibra.
Primetivši da se sve manje ljudi odlučuje na pokušaj povratka u domove na Kosovu, Dačić je konstatovao da je to posledica nedostatka istinske mogućnosti za povratak i naveo da je i Izveštaj OMIK-a o Kosovu iz novembra 2015, prema kome se od ukupno 479 incidenata na Kosovu, u 310 slučajeva radilo o incidentima usmerenim prema kosovskim Srbima, uključujući u 22 odsto slučajeva povratnika.
Prema podacima UNHCR-a, do sada je povratak realizovalo svega 12.145 raseljenih Srba i pripadnika drugih nealbanskih zajednica, a tek njih oko 4.000 ostvarilo je održivi povratak.
Foto Tanjug/video
