Шта је друго функционер неголи виспрени вршилац одређене функције. Држиш метлу у руци и метеш тротоар, вршиш дакле функцију уличног чистача – несумњиво, ти си функционер. Шкрабаш кредом по табли и преносиш знање ђацима, обављаш дакле функцију наставника – без дилеме, ти си функционер.
Ипак, размислимо ли на трен о пређашњим констатацијама, схватићемо да ту није баш све како треба. Да јесте – тада би и чистач и наставник били обухваћени законом о функционерима који се, изгледа, увелико крчка у „експрес лонцу” извршне власти. А то, као што је познато, није случај.
Из донекле фрагментарних изјава министарке Удовички, разабирамо како је у припреми формирање некакве радне групе за израду закона о функционерима. Елем, није баш најјасније прецизирано ко све може носити ту ласкаву титулу, па је поменутој групи додељен одговоран задатак да ту дилему разјасни. Да ли се функционерима искључиво могу називати председник републике, премијер и министри, или им треба придодати и читаву плејаду осталих државних службеника – гувернера народне банке, заменике министара, њихове заменике и заменике њихових заменика, питорескне секретаре, шефове кабинета, њихове секретарице, саветнике државних чиновника који замењују заменике министара, кафе куварице у државној управи, директоре јавних предузећа, запослене у владиним (ко зна чему служе) агенцијама, председника и потпредседнике парламента, народне посланике, њихове шофере… (Наставите низ).
Из пређашњег се лепо може закључити како рад на коначном дефинисању идентитета државних функционера представља и те како озбиљан напор – нарочито након најаве министарке Удовички да ће закон о функционерима регулисати и висину њихових месечних примања. Иначе, те су зараде, како нам се представљају, изузетно скромне – у неким случајевима чак и мање од цркавица подређених трудбеника.
Да ли то онда значи да министар просвете Вербић има тек мало већу плату од просветног радника с пуном радном нормом? Или чак мању? Ако је разлика између министарске и просветарске плате свега шездесет хиљада динара (под претпоставком да Вербић за свој одговорни посао прима колико и Вулин), онда је зарада министра просвете заиста бедна. Нарочито јер је плата просветног радника још беднија.
Аномалија „платне уравниловке” између државних функционера и службеника није измакла стручном оку Светске банке, те су из ове глобалне институције, маниром Супер Хика (отимам од сиромашних – удељујем богатима), поручили да се плате државних функционера у Србији што пре повећају. Тиме би се, наводно, омогућио дефинитивни излазак државних функционера из ризичне зоне корупције (и мита). Новинарима је овакав став Светске банке (као да се извињава) пренела министарка Удовички – и то на самој маргини „српског Давоса”.
„Народ мора да разуме…, мале плате функционера…, зараде нису адекватне одговорностима…, Светска банка препоручила…” Уосталом, што се мора није тешко. Нарочито када „налог за исплату” долази са леденог врха глобалне економске институције калибра Светске банке.
Невоља је једино у томе што изборна кампања увелико тече и што непопуларне мере, попут повећања функционерских плата, тешко пролазе чак и код хипнотисаних „посматрача друштвених збивања”. Због тога је први човек извршне власти енергично реаговао, лупио шаком о астал, и поручио да од повећања нема ништа! (За сада).
„Министрима треба да је част што врше тако одговорну функцију! Плате треба повећати учитељима и наставницима!” Тако је отприлике говорио први човек техничке владе.
Но, где има дима ту и ватра постоји – гласи стара народна мудрост. „Сироти” мали функционери, уосталом као и „богати” просветни и здравствени радници, мораће да сачекају период након избора – када структура предизборних обећања обично бива модификована до непрепознавања. Тада се, „сасвим неочекивано” може десити да Светска банка повећа плате државним функционерима а Међународни монетарни фонд смањи зараде државним службеницима. Изговор ће у сваком случају деловати рационално – функционерима повећавамо како бисмо смањили корупцију у гранама власти, док службеницима смањујемо (замрзавамо) како бисмо повећали државне приходе. О планском успостављању елите државних функционера која ће перманентно управљати масом јефтине радне снаге у циљу отплате дужничких рата белосветским кредиторима – као и обично, неће бити ни једне једине речи.
Социолог
