Novosti online

Скендера и Велимира разликује само име

Драма „Берлински зид” је слика нечега што балкански народи нису знали да испоштују, а то је велика илузија која се звала Југославија, и која је могла да буде дивна реалност и претеча нечега што се данас зове: Европска унија. Југославију смо срушили, а сада сви хрлимо да одемо у ЕУ. Ефекат је можда поразнији него што би био да је Југославија опстала… каже глумац Танасије Узуновић који у драми „Берлински зид” према тексту Жељка Хубача режира Милан Нешковић на Новој сцени Београдског драмског позоришта, тумачи два лика: Скендера, старијег домаћина из албанског села поред Урошевца, и Велимира, виђенијег човека у српском селу надомак Урошевца. Премијера је у среду 9. марта у 20.30 сати.

Драма „Берлински зид” има и ефектан поднаслов: „Прича о деци која су одређена породици којој не припадају”. Радња драме „Берлински зид” догађа се на Косову и прича о идентитету двоје деце која се презивају Крстић…

– Битна је наша сурова реалност без умивања, лажи и обмана. Деца нису узрок, већ последица свега онога што се дешава после. У Пећкој патријаршији постоји икона светог Николе која има особине Леонардове Мона Лизе. Са које год стране да је посматрате она гледа у вас. Не знам колико је нас имало прилику да посматра ту икону и да уопште борави на Косову. Давне 1974. године у Београду се говорило: па шта ће вам Косово, нећеш ти да одеш тамо да живиш. У временима после тога људи су почели да се бусају у груди са Косовом које никада нису ни видели, нити су обишли макар један манастир на тим просторима. Када је 1945. године на Косову боравила извесна француска мисија међу њима је био члан који се бавио историјом уметности, каже Узуновић и додаје:

– Захваљујући тој војној мисији прва изложба наших фресака представљена је у Паризу 1954. године. Стицајем околности ишао сам више пута на Косово, видео страховите ствари у којима су наши манастири битисали. Када говоримо о томе, говоримо о вредностима Косова уопште. Значи није питање да ли су то Срби или Албанци, питање је свега што се дешавало на том простору и начина на који су извесне ствари третиране. Последице су страховите и дан-данас живимо у лажима којима се одређени људи користе и оним последицама малих људи који и са једне и са друге стране невероватно страдају. Комад „Берлински зид” дотиче трагедију тих малих људи који живе у околностима које су биле, али које и данас постоје.

„Косово. Урошевац. Кафана. Касно пролеће 1999. године. Већ трећи месец траје интервенција НАТО у СР Југославији. За столом Енвер и Скендер….” Управо овако почиње једна од сцена представе „Берлински зид”.

– Драма „Берлински зид” прича је о сејачима и жетеоцима. Оно што су родитељи посејали, деца су пожњела. То је прича о свему ономе што се догађа код нас од 1945. године па наовамо, о томе како смо гутали лажи и преваре. Последице су се осетиле код малих људи, а они који су виновници зла на овим просторима и дан-данас пливају са огромним новцем, бенефицијама, позицијама и овде на Балкану, а колико видим и у свету. Током живота имао сам два сусрета са Ваљевцима: један са кардиохирургом Бошком Ђукановићем који ме је оперисао и држао моје срце у својим рукама. Други је управо сада са Миланом Нешковићем маштовитим, талентованим, виспреним редитељем, каже Танасије Узуновић.

Иза Танасијa Узуновићa је вишедеценијско позоришно искуство. Својим сценским јунацима даје се са пуно емоција што публика и те како зна да препозна. Ево и неких од ликова по којима је упамћен: Хамлет, Зарија Вучић, Агамемнон, Кара Заим, Отац Герасим, Војвода од Глостера… У представи „Берлински зид” упоредо гради: Албанца Скендера и Србина Велимира.

– Једина разлика између ова два човека јесте што се један зове Скендер, а други Велимир. Сличности су невероватнe, као и оно што доживљавају и преживљавају и један и други са својим породицама. Узроци и последице живљења на овим просторима рефлектују се и код једних и код других на врло сличан, трагичан начин: разбијене породице, услови живљења, манипулације, лажи, преваре… Породица је код нас на жалост одавно угрожена, још од времена у којем су настали стихови: „Воле се бака и дека, мама и тата се воле више, а Тито се воли највише”. Границе вредности су невероватно померене, да не кажем уништене, примећује Танасије Узуновић уз напомену:

– Да бих поставио паралелу између породица о којима говори Хубач, говорићу и о моменту из моје ране младости када је један наставник биологије извео дечака од девет година испред табле и рекао му: „Ево видите Узуновић је из породице против које смо се ми борили”. Ту реченицу носим целог живота као бреме. Не кукам, али то ме је пратило. Носио сам се са својим животом како са знао и умео, неке ствари сам постигао, многе нисам, али сам целог целог живота носио бол која ме је гушила, прича Узуновић који припада породици која је на известан начин обележила нашу историју.

Зато је, каже Танасије Узуновић, представа „Берлински зид” извесни сусрет са истином, опомињућа у смислу да нам је потребан поглед унапред не заборављајући страхоте које су се десиле. У глумачкој екипи представе „Берлински зид” су и Јово Максић, Немања Оливерић, Паулина Манов, Андреј Шепетковски и Љубинка Кларић.

Link Izvora

Klikni za komentar

Odgovori

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Na Vrh