„Земљаче, ако си отишао из завичаја, завршио разне школе и занате, ако си на високом положају у држави, науци, школи, универзитету, фабрици… не заборави да те је подигао и отхранио зној твојих предака сељака – твој завичај.”

Ове речи исписане су на једној од неколико камених капија на улазу у „Рашино село”, у селу Рудовци код Лазаревца.

Радоје Станојловић, власник имања, претке није заборавио. Он је доктор економских наука и четири деценије живи и ради у Калифорнији. Себе ипак сматра Лазаревчанином и, како сам рече, сељаком.

Зато је и подигао ову „школу за село” чији се „ђаци”, туристи и путници намерници, могу подучити заборављеном сеоском животу.

– Видео сам да је српско село празно и решио да кренем у мисију његовог спасавања и заустављања беле куге – каже Раша.

Ово имање није као друга слична. Не заснива се на принципу „лези и одмарај”, него „ради и одмарај”.

Посла увек има, а поготово сада, када школи почиње „летњи семестар”. Нахранити коке, ћурке или патке, окопати парадајз, залити малине, извести коње да се истрче…

Ту је и једини српски хотел за коње.

– Кад у неки од наших хотела дође рецимо неки богати странац и дотера приколицу са расним коњима, може да их доведе код мене. Па, неће их ваљда пустити да пасу на улицама – шали се Раша.

А атови овде заиста имају „де лукс” смештај. Трче, спавају на удобним „креветима” од пиљевине, а пошто се између „апартмана” налазе прозори, могу и да се гледају и „друже”.

Међу каменим капијама његовог имања суверено владају и животињски Ангела, Обама и Путин, а газда планира да усвоји Трампа и ишчекује да се ускоро роди и Хилари.

Двориште имања пуно је зеленила.

Најупадљивији је велики торањ од пет спратова, за који многи кажу да је највиша дрвена грађевина у целој Шумадији и одакле пуца поглед на њиве и ливаде и лазаревачке копове.

Требало би да у башти буде изграђен и базен. Засад неозидани водени простор оивичен је масивним камењем, које, као и дрво, Станојловић обожава. Ту су камен љубави, Мишићев камен, који је Радоје добио од унука великог војводе и камен Триглав.

На ранчу се налазе и бабин и дедин вајат, чардак, млекар, дечји кутак, воденица…

После напорног радног дана „ђаци” ове школе за село могу се посветити и читању, а за то је Раша направио једну добро опремљену библиотеку-музеј у којој је највише књига из историје, географије и филозофије. Равноправно једна поред друге, ту су заставе, а међу њима српска и америчка. Раме уз раме, портрети Тита и Драже. На зиду урамљен и одговор Била Клинтона на један допис овог предузимљивог Србина. Примерци „Времена” из 1938. године, сувенири из бројних земаља које је овај пустолов из Лазаревца обишао, па чак и сервисна књижица његовог првог аутомобила – „тристаћа де лукс” чувају успомене на неке прошле дане. Да је култура сељацима битна, сведочи и отворена сцена и амфитеатар где се одржавају концерти и представе, али и зидине које су осликали многи учесници ликовних колонија у овом селу.

Највећи део године, Раша и његова друга супруга, Кинескиња Манју Цуи, која је примила православље и на крштењу узела име Јована, проведу у Рудовцима, одржавајући ово своје мало богатство.

– Дуго тражим домаћина за имање, али људи избегавају одговорност. Све што желим јесте поштен човек који не лаже, не краде, истрајан је и посветио би се послу дугорочно – каже Станојловић и додаје, да „градоначелнику” свог сеоцета заузврат нуди да убира приходе од ранча.

Раши се изгледа осмехује срећа, јер га је наша екипа затекла у преговорима са неколицином младих људи који би хтели да преузму посао. Једини проблем јесу ригорозни законски прописи које нове газде морају испунити како би их заобишле бројне инспекцијске службе. Због тога ће морати мало и да дограђују, преграђују и прерађују поједине објекте, како би Рашино село у току целе године неометано радило и примало госте.