Novosti online

Скорсезеова и Џегерова борба за музичку индустрију

Њујорк, 1973. година. Живот Ричија Финестре кренуо је низбрдо. Воли кокаин, живи у проблематичном браку и на челу је издавачке куће која губи сјај. Његова супруга Дивон, бивша глумица и модел која је била део приче која се одигравала око чувене „Фабрике” Ендија Ворхола 1960-тих година у Њујорку, сада је мајка двоје деце и живи у предграђу. Ричијеве личне и професионалне фрустрације праве додатни стрес у њиховом односу, због чега Дивон размишља да се врати својим „боемским коренима”.

Додатне проблеме прави Ричијев партнер Зак Јанкович који је фирми кроз инвестиције донео неколико стотине хиљада долара и тиме постао важан део компаније. Њихов професионални однос постаје све напетији због неслагања око тога како би требало да воде компанију кроз музички веома богату 1973. годину…

Улице Њујорка из седамдесетих – највећа звезде „Винила”
Славни рокер Мик Џегер открио је су улице Њујорка седамдесетих година највећа зведа „Винила”.- Њујоршке улице су стражне а опет фасцинантне. Одувек је био план да причу сместимо у овај град чији сваки део има фасцинантну причу, каже Џегер.

Можда вам донекле звучи као ТВ серија „Империја” само смештена у седамдесете године. Ипак, дуо који чини награђени редитељ Мартин Скорсезе (филм „Двострука игра”, серија „Царство порока”) и чувени „Ролингстоунсовац”, музичар Мик Џегер имао је на уму да нова ТВ серија „Винил” стару генерацију подсети, а новој генерацији представи музичку сцену током седамдесетих и све оно што је ишло у пакету уз тактове најпознатијих рок песама – дрога, секс, добра забава…

Прича је смишљена још 2007. године, па је редитељски дуо желео још једног члана који би својим умећем допринео квалитету пројекта. Теренс Винтер, награђивани филмски и телевизијски продуцент иза ког стоје фантастичан сценарио за филм „Вук са Вол стрита”, као култне серије „Породица Сопрано” и „Царство порока”, није могао да одбије Џегерову и Скорсезеову понуду да се прикључи тиму.

– Одрастајући током седамдесетих година, Њујорк је представљао страшно место о ком су многи сањали. Плашили су га се, али су опет прижељкивали да буду део његовог „лудила”. Наш задатак је да то верно представимо, рекао је Винтер.

Он каже да је серија првобитно планирана за 2008. годину и тада је требало да има три једночасовне епизоде.

Глумачка екипа серије „Винил” (Промотивна фотографија / ХБО)

– Тада се догодила економска криза која нас је омела у намери да реализујемо оно што смо замислили. У то време је емитована серија „Царство порока” и договорили смо се да нови телевизијски пројекат буде на чекању. Мислим да смо урадили праву ствар, каже Винтер који додаје да су нове околности утицале на то да размишљају у правцу серије која у више од три епизоде може верно да прикаже музичку индустрију седамдесетих година.

– Број епизода заокружили смо на десет, рекао је Винтер.

Прву епизоду коју ћемо премијерно на ХБО гледати ноћас у 3 сата после поноћи и репризно у 20.05, режирао је Скорсезе коме су у писању сценарија помогли Рич Коен, Мик Џегер и Теренс Винтер.

Од Бобија Канавала до Реја Романа

Главне улоге у „Винилу” играју два пута „Емијем” награђени Боби Канавале (Ричи Финестр), заводљива Оливија Вајлд (Дивон Финестр) и неколико пута „Емијем“ овенчани Реј Романо (Зак Јанкович) кога је публика обожавала у серији „Сви воле Рејмонда”. Поред њих, глумачку екипу чине и: Ето Есандо (Лестер Грајмс, Ричијев први клијент у раним 60-им годинама), Џејмс Џегер (Кип Стивенс, оснивач и певач у њујоршком рок бенду „Насти Битс”) Пол Бен-Виктор (Маури Голд, Ричијев ментор) и многи други.

Боби Канавале и Оливија Вајлд

Док се припремао за улогу у „Винилу”, 45-годишњи Канавале каже да је уживао.

– Да бих лик Ричија Финестре донео на уверљив начин, прочитао сам много књига о музици седамдесетих, између осталог и „Love Goes to Buildings on Fire”, о револуционарним формама звука, као и хронику “Хит-Мен”, каже Канавиле који је много времена провео са Пети Смит, Ленијом Кајом и Дејвидом Јохансеном, фронтмена бенда „New York Dolls”, који су му помогли у схватању музичара из тог доба.

Реј Романо недавно је открио да публика која га је волела у породичном ситкому „Сви воле Рејмонда” треба да избегне седму епизоду ове музичке драме.

– У тој епизоди сам потпуно наг. То је другачије издање од свих у којима ме је публика гледала, рекао је Романо који је бриљирао и у споредној улози радикално асоцијалне особе у серији „Родитељство”.

– И раније сам снимао голишаве сцене, али за углавном за ситком, што је потпуно другачије од онога што је захтевала таква сцена у „Винилу”, закључио је Романо.

Богата музичка сцена седамдесетих

Главни продуцент и сценариста Мартин Скорсезе желео је да кроз десет епизода, са једно стране, реално прикаже економски веома слабе седамдесете, а са друге, веома богату културну сцену.

– Седамдесетих ништа није било како ваља. Криминал је достигао рекордно висок ниво, железнице су биле у хаосу, све је било у тоталном распаду. Ипак, чудно је то како се из оваквог хаоса створила феноменална култура која је изродила нешто најбоље што је првенствено музичка сцена икада видела.

Он каже да га је Мик Џегер још давно контактирао са идејом да направе филм о музичкој индустрији, али обиље материјала и други разлози навели су их да промене мишљење.

– Када имате неке фантастичне снимке које због ограниченог трајања филма морате да обришете, онда идеја о филму пада у воду. Био нам је потребан пројекат који ће пацријално испричати причу о музичком пејзажу седамдесетих година, каже Скорсезе који у својој музичкој арихи има много плоча које је делом наследио од свог ујака који је обожавао музику тог доба.

Link Izvora

Klikni za komentar

Odgovori

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Na Vrh