Ре­кла­ма­ци­је на оде­ћу и обу­ћу и да­ље су ме­ђу нај­че­шћим при­ту­жба­ма ку­па­ца у Ср­би­ји, а овај про­блем не­ће би­ти ре­шен све док др­жа­ва нај­пре не по­о­штри кон­тро­ле при уво­зу, а он­да и омо­гу­ћи по­тро­ша­чи­ма бес­плат­но ве­шта­че­ње у слу­ча­ју ка­да пред­мет до­ђе до су­да.

На­ци­о­нал­на ор­га­ни­за­ци­ја по­тро­ша­ча Ср­би­је упо­зо­ри­ла је да је про­блем за­ме­не оде­ће и обу­ће мо­жда и нај­ве­ћи по­тро­шач­ки про­блем и да су им ве­за­не ру­ке јер ин­сти­ту­ти, ко­ји се ба­ве по­слом ве­шта­че­ња, сво­је услу­ге на­пла­ћу­ју од 20.000 до 60.000 ди­на­ра што је не­при­хва­тљи­во за куп­це.

– Упра­во због то­га убу­ду­ће не­ће­мо би­ти у мо­гућ­но­сти да за­сту­па­мо по­тро­ша­че у суд­ском по­ступ­ку ка­да је реч о ре­кла­ма­ци­ја­ма на оде­ћу и обу­ћу све док др­жа­ва си­стем­ски не ре­ши овај про­блем. Ми ће­мо и да­ље по­ку­ша­ва­ти да ре­ши­мо про­бле­ме гра­ђа­на ван­суд­ским пу­тем и пре­го­во­ри­ма са тр­гов­ци­ма, али је ва­жно да им се омо­гу­ће сва сред­ства за­шти­те њи­хо­вих пра­ва, ка­же Мла­ден Ал­фи­ро­вић из прав­ног ти­ма НОПС-а.

Пре­ма по­да­ци­ма НОПС-а то­ком про­шле го­ди­не по­кре­ну­то је 49 суд­ских спо­ро­ва и ве­ћи­на је ре­ше­на ван­суд­ским до­го­во­ром са тр­гов­ци­ма. Осим гар­де­ро­бе, би­ло је мно­го при­ту­жби на ква­ли­тет тех­нич­ке ро­бе чи­је ве­шта­че­ње ко­шта од 10.000 до 20.000 ди­на­ра ко­ли­ко на­пла­ћу­ју и за ком­пју­те­ре, та­бле­те или те­ле­фо­не.

У ко­јим си­ту­а­ци­ја­ма је гра­ђа­ни­ма по­треб­на услу­га ве­шта­че­ња? Ал­фи­ро­вић то илу­стру­је при­ме­ром куп­ца ко­ји се, ре­ци­мо, жа­лио на квар тех­нич­ког уре­ђа­ја.

– По­тро­шач ко­ји има про­блем са уре­ђа­јем ула­же нај­пре ре­кла­ма­ци­ју код тр­гов­ца. Он му је од­би­је на­во­де­ћи да је раз­лог за ме­ха­нич­ко оште­ће­ње за шта тр­го­вац ни­је од­го­во­ран. Ку­пац, не­за­до­во­љан овим од­го­во­ром, обра­ћа се на­шем прав­ном ти­му и до­ста­вља нам ком­плет­ну до­ку­мен­та­ци­ју – ко­пи­ју фи­скал­ног ра­чу­на, или не­ки дру­ги до­каз о ку­по­ви­ни, ре­кла­ма­ци­о­ни за­пи­сник и од­го­вор тр­гов­ца, об­ја­шња­ва Ал­фи­ро­вић.

Ка­да прав­ни­ци пре­гле­да­ју до­ку­мен­та­ци­ју, по­ве­зу­ју по­тро­ша­ча са ве­шта­ком ко­ме он пре­да­је уре­ђај и ко­пи­ју до­ку­мен­та­ци­је. Ако ње­го­ва ана­ли­за по­ка­же да је у ко­рист куп­ца, ми­шље­ње до­ста­вља прав­ни­ци­ма по­тро­шач­ке ор­га­ни­за­ци­је ко­ји се обра­ћа­ју тр­гов­цу са пред­ло­гом да се спор ре­ши мир­ним пу­тем. Уко­ли­ко тр­го­вац и то од­би­је он­да се под­но­си ту­жба.

У НОПС-у ка­жу да но­во­сад­ски су­до­ви (по­што је њи­хо­ва цен­тра­ла у Но­вом Са­ду) успе­шно при­ме­њу­ју За­кон о за­шти­ти по­тро­ша­ча, што ни­је слу­чај у оста­лим де­ло­ви­ма Ср­би­је. Они твр­де да су има­ли при­ме­ре да су­ди­је уоп­ште ни­су упо­зна­те да по­сто­ји За­кон о за­шти­ти по­тро­ша­ча и да су до са­да при­ме­њи­ва­ли од­ред­бе За­ко­на о обли­га­ци­о­ним од­но­си­ма.