Због неумерености у јелу и пићу, као и сваке године током празничних славља, многи ће завршити код дежурног лекара. Неки ће већ до краја зиме бити тежи између два и пет килограма, понеко и више, јер јануар је у Срба месец кад се само мисли на јело и празновање. Зими једемо мало „тежу” храну: ту је зимница, сушено месо, јачи оброци и уноси се више калорија. Много мање се крећемо због лошег времена и снега, а ту су наша славља… и ето, здравствених проблема у најави.

Многи читаоци ће приговорити да оваквим саветима народу узимамо оно мало задовољства које још проналазе у доброј храни и славским дружењима, али лекари који виде последице празновања без мере, тврде да ова упутства нису сувишна. Вишак килограма је чак у другом плану, али превише хране може да изазове опасне хипертензивне кризе, кад је тешко предвидети шта може да изазове нагли скок крвног притиска. Осим тога преједање изазива и бројне проблеме органа за варење, пре свега, нападе жучне кесе или акутно запаљење гуштераче.

– Шпекулише се одавно да у зимском, празничном периоду добијемо у просеку између два и више од пет килограма! Тек у последњих десетак година појавило се доста великих студија на ту тему. Резултати истраживања кажу да најмање килограма добијају они који иначе немају никакав проблем са тежином, а највише они које означавамо као потенцијално гојазне. Да се подсетимо, то су они чији је индекс ухрањености БМИ више од 30 – каже професор Медицинског факултета др Јагода Јорга, специјалиста за исхрану

Знак за узбуну по њој је нешто друго: утврђено је да чак и млади, нормално ухрањени студенти, током празника добијају више масног ткива, а губе мишићну масу! Другим речима, чак и кад вага не показује да је укупна тежина повећана, анализе структуре тела кажу да се због неумерености у јелу током празника повећава количина масти на рачун мишића. Већи проценат масти у телу лоша је вест за свакога.

Потребно је много времена да се спонтано изгубе добијени килограми – у просеку, кажу истраживања, до Ускрса се изгуби половина добијене тежине, и то код оних који немају проблем.

Код већине који су у празнике ушли са вишком килограма тежина се не враћа на почетну чак ни после пет месеци, већ увек заостају неки вишкови. Они појединачно изгледају безначајни – кило до кило и по, али година за годином, у четрдесетим се пробудиш са 10 до 15 килограма вишка.

– Да скратимо дугачку причу: и током зимских славља, а и иначе, око два килограма које смо добили сматрају се прихватљивом варијацијом у телесној тежини и у наредне две недеље, овај вишак може – ако се потрудите – да се изгуби. Да би то постигли, довољно је своју исхрану довести у ред – наводи др Јорга.

Празници не служе да се излежавамо пред телевизором, давимо у изобиљу хране и спавамо без „сатнице”, већ да више шетамо и дружимо се, али добар је савет и да се придржавамо свог термина за јутарње устајање. Да преживимо сва славља најједноставније је држати се сатнице и онога што су уобичајене порције.

Калоријске бомбе

О здрављу и килограмима треба мало више да се размишља док се припрема храна, јер је то лакше него кад се седне за пун сто и кад је тешко контролисати се. Докторка Јагода Јорга подсећа да је у процесу припреме могуће од „најздравијег” направити праву енергетску бомбу и додаје да је за то њен омиљени пример – мусака од похованог плавог патлиџана. То је, иначе, нискокалорично, а нутритивно сјајно поврће, али када га похујемо, његова калоријска вредност од само од 25 калорија нарасте на 700 калорија – значи упија уље као сунђер, па од сјајне комбинације поврћа, меса и јаја – добијамо биогориво!

РЕЧ СТРУЧЊАКА: Професор др Јагода Јорга, специјалиста исхране

Шећерно масни цунами

Оно што у организму настаје као последица неумерености у јелу, професор др Јагода Јорга специјалиста исхране назива шећерним и масним цунамијем!

– Излажемо се ризику од акутног запаљења панкреаса због уноса великих количина масти одједном. То се догађа на пример, код људи, који посте, а за Божићни ручак унесу одједном велику количину масти, а претходно већ имају проблем са вишком масноћа, пре свега триглицерида у крви. Ово може оптеретити панкреас у толикој мери да дође до акутног отказивања, што је врло опасно стање.

Други озбиљан изазов за организам јесте количински преобилан оброк када ризикујемо да се желудачни садржај враћа у једњак, напросто због претоварености, а посебно код особа које имају желудачну килу.

Велика количина шећера одједном такође је метаболички изазов – готово је свима познат тест функције панкреаса са 75 г шећера – а мало коме пада на памет да ће ту исту количину добити од веће чаше свеже цеђеног сока, а да не помињемо друге напитке. Сваки пут када се преједемо или смо неумерени у јелу, панкреас терамо на максимални рад.