У Спомен-збирци Павла Бељанског током ове године биће живо – сам Павле Бељански, Иво Андрић, Цуца Сокић, Богдан Шупут, Милица Зорић и Марко Челебоновић – знаменита су имена која ће обележити најављене излагачке планове.
Пролеће је резервисано за подсећање на познато велико пријатељство у нашем уметничком свету – на Љубицу Цуцу Сокић и Богдана Шупута. Ова поставка представљена је у Галерији Куће Војновића Културног центра у Инђији 2017. и Дому Војске у Београду прошле године, а од 11. априла до 2. јуна и новосадска публика коначно ће моћи да се упути у избор дела која осликавају животне и стваралачке паралеле ова два генерацијски веома блиска ствараоца. Подсетимо, захваљујући поклонима Цуце Сокић и другим различитим аквизицијама, данас се у овој кући чува више од седамдесет дела новосадског сликара и београдске уметнице у разним техникама (уља на платну, радови на папиру и скулптуре).
(Фото: Спомен-збирка Бељански)
Већи део лета биће посвећен двојици изузетних људи под изложбеним насловом „Павле Бељански и Иво Андрић: дипломате и дародавци”. Од 6. јуна до 28. јула биће обележен век од почетка дипломатске службе Бељанског, његовог професионалног ангажмана приликом којег није пропуштао прилику да се упозна с нашим уметницима који су стварали у то време у иностранству, након чега су настајала и потом опстајала његова дугогодишња друговања са некима од њих, а о чему сведочи и сама збирка дела коју нам је завештао. У сарадњи са Музејом града Београда (Музеј Иве Андрића) и Задужбином Иве Андрића (САНУ), биће представљена дипломатска и културна мисија ове две личности које вежу и донекле сличне судбине, датумски тренуци за које је тешко поверовати да су само коинциденција. Како је за медије подсетила Милана Квас, управница Спомен-збирке, рођени су исте године, период између два светска рата провели су у дипломатској служби, обојица су највећи успех на том плану постигли пред Други светски рат – први у Риму, други у Берлину.
Пензионисани, рат проводе у окупираном Београду, када Андрић завршава роман „На Дрини ћуприја”, а Бељански заокружује своју збирку. Њихово животно дело у сфери уметности крунисано је 1961, када наш велики писац добија Нобелову награду за књижевност, а колекција Павла Бељанског постаје музеј. Будући да су, поврх свега, имали сличне уметничке афинитете, поставка ће обухватити дела из Спомен-збирке и Музеја, радове истих аутора заступљених у новосадској и београдској колекцији: Игњата Јоба, Косте Хакмана, Стојана Аралице, Мила Милуновића, Лизе Крижанић, Лепосаве Павловић, Предрага Милосављевића, Сретена Стојановића, Недељка Гвозденовића.
Специфичан стваралачки медиј таписерије биће у фокусу од 5. септембра до 27. октобра у Новом Саду и од 4. до 27. новембра у Београду. Спомен-збирка, у којој се чува пет таписерија Милице Зорић (1909–1989–2019), иницијатор је обележавања двоструке годишњице – 110 година од рођења и 30 година од смрти ове уметнице – све ће се одвијати у кооперацији са Музејом савремене уметности, Музејом примењене уметности, Народном скупштином Републике Србије, Атељеом 61 и Музејем Семберије. Наведене институције наступиће заједнички, у фокусу ће бити опус уметнице настао у периоду између 1958. и 1970, али и архивска грађа из њихових фондова.
Крајем године биће уприличена и поставка „Уметност Марка Челебоновића у четвртој деценији 20. века”, а према мастер раду Софије Миленковић, који је у 2018. добио Награду Спомен-збирке. За основу поставке узето је шест Челебоновићевих дела из саме Спомен-збирке која ће са позајмљеним сликама из музејских и приватних колекција формирати дијалошке односе.
