Панчево – У инвалидским колицима, сав дрхтећи, Панчевац Иван Матузовић покушава да, уз тешко муцање, исприча како је 1991. „одведен са својих 26 година на вуковарско ратиштe да брани Југославију” и да је тамо тешко рањен дум-дум метком који му је оштетио осам пршљенова кичме. Показује ране и додаје да, када је после четири године и девет операција изашао из болнице у колицима, „земље коју је бранио више није било, а ни војне пензије, стана, те је тако и до данас у борби за голи живот”.
Фасцикла коју нам показује препуна је разних налаза лекара, молби и докумената, међу којима је и потврда да му је признат стопроцентни инвалидитет, али је за то добио најнижи износ инвалиднине од 5.244 динара. „Толико сам заслужио за то што сам страдао бранећи своју земљу. Па само за општински стан плаћам толико, а одакле новац за лекове, слушни апарат, моторна колица… Зрно ми је покидало и мишиће, зато не могу да контролишем нужду, па сам и данас у пеленама. Отварају ми се ране по ногама, сваког дана идем на превијање, муцам јер је болест захватила и гласне жице, а ни супруга не може да ради јер даноноћно брине о мени”, прича Матузовић.
У међувремену откривен му је и тумор на мозгу, због којег, каже, трпи несносне болове, ноћу не спава, има вртоглавице и губитке свести и мора опет на операцију. Он напомиње да му је на Војномедицинској академији препоручено да бира између две интервенције – операције главе под високим ризиком или уградње морфијумске пумпе у пределу врата и дуж кичменог стуба, и то о сопственом трошку.
О свему овоме Матузовић је пре извесног времена писао „Политици”, а његова исповест објављена је у рубрици Међу нама, што је и био повод за овај текст. Овај Панчевац се већ годинама дописује са државним органима, од министарстава до градоначелника и панчевачке градске управе, ПИО фонда и Центра за социјални рад. Писао је молбе за туђу негу, да му се помогне око плаћања рачуна за комуналије, бањског лечења, да бар има бесплатан превоз… Каже да молбе нису помогле. „Живимо од милостиње комшија, познаника, од онога што нам од добре воље уделе. Буде то гардероба, средства за хигијену, а један овдашњи приватни апотекар даје ми и нешто лекова, али више смо жена и ја гладни него сити”, наводи Матузовић.
У градском секретаријату за социјална питања сасвим другачија прича. Кажу да одавно знају за Матузовићеве приче, које су, додају, углавном нетачне. Најпре негирају да је он ратни војни инвалид, већ је кажу, човек који има здравствени проблем којим је знао да манипулише и да искористи нека тужна времена иза нас. „Надлежне службе су утврдиле да није био учесник рата у тада јединицама ЈНА. Својевремено јесте примао борачки додатак, али му је укинут, јер је утврђено да документација коју је приложио није валидна. Као лице у стању социјалне потребе, које има смањену радну способност, добија све што му по закону припада. Док није примао инвалиднину, примао је социјалну помоћ, а када има други приход, сталну социјалну помоћ не може да добија. Једнократно му се одобравају средства за одлазак на лечење и основне трошкове живота, али је тај износ на годишњем нивоу лимитиран. Колеге из Градског већа и лекари су понудили да направе конзилијум у болници како би се тачно утврдило његово здравствено стање и који је пут лечења, али је он то одбио, то јест никада се више није појавио. Он појединачно одлази код лекара, добија упуте за терцијарну заштиту и повремено има неке налазе, али је то стално недовршена дијагностика и предлог за лечење. У таквим околностима сектор социјалне заштите не може да суди о његовом здравственом стању”, објашњава за „Политику” Сузана Јовановић, чланица Градског већа Панчева задужена за социјална питања.
У Центру за социјални рад кажу да им је Матузовићев случај дуго и добро познат. „Матузовић није ратни војни инвалид и све ове године се лажно представља. Поставља се питање зашто је он једини ратни војни инвалид који није остварио права на војну инвалиднину ако је већ рањен на ратишту, како он упорно понавља. То просто није могуће. Својевремено је утврђено да он нема никакав куршум у кичми, како је тада говорио, а колико нам је познато, и организације војних инвалида су се оградиле од њега због лажног представљања и покушаја да оствари права из борачке заштите која му не припадају”, каже за наш лист Зоран Албијанић, директор Центра за социјални рад Панчево.
Како сазнајемо у панчевачком Удружењу ратних војних инвалида ратних сукоба од 1991. до 1999. године, Иван Матузовић није на њиховој евиденцији и није њихов члан, а исто су нам потврдили и у Удружењу бораца Панчево.
