ZAGREB – Srpsko nacionalno veće pozvalo je danas hrvatski državni vrh, povodom predstojećeg obeležavanja 21. godišnjice od vojno-policijske akcije Oluja, da ne grade i paralelne politike sećanja, već da svi zajedno treba da se posvete izgradnji kulture mira i tolerancije te politici dobrosusedskih odnosa.
To se, između ostalog, navodi u Izjavi sećanja koju je u prostorijama SNV-a u Zagrebu pročitao predsednik VSNM za Grad Zagreb Saša Milošević.
„SNV i ove se godine seća onih kojih se u proslavama Oluje ne sećaju – ubijenih, ranjenih i proteranih Srba u Hrvatskoj“, navodi se takođe u Izjavi sećanja.
Dodaje se da je nakon 21 godine vreme da se Oluja obeleži i sa svešću i s obzirom prema stradanju Srba, njihovom istorijskom progonstvu, uništavanju njihovih naselja i onemogućavanju njihova povratka.
„U protivnom stvoriće se utisak da državna politika Hrvatske sećanja izbegava suočavanje s odgovornošću zbog svoje ratne politike prema Srbima“, navodi se u Izjavi i dodaje da hrvatska država izbegava takođe da uvidi da „jednostranim sećanjem samo produžava ratne politike i izbegava suočavanje s međunarodno preuzetim obavezama za kažnjavanje ratnih zločina koji su tokom i nakon Oluje počinjeni, a do danas nisu sankcionirani“.
Ističe se da slavlje u okolnostima nekažnjenih zločina težak je pravni i moralni problem“, navodi se u Izjavi i dodaje da SNV smatra da je vreme da se Oluja obeleži ne samo sa svešću o stradanju svih već i s ciljem izgradnje politike i kulture mira te politike i kulture tolerancije.
Širom Hrvatske, kako je saopšteno iz SNV-a, danas je pročitano devet Izjava sećanja, a čitanju Izjave sećanja u Zagrebu prisustvovali su, između ostalih, članovi tog veća, mitropolit zagrebačko-ljubljanski Porfirije i ambasadorka Srbije u Hrvatskoj Mira Nikolić.
Predsednik SNV-a Milorad Pupovac poručio je da će stradanje uzrokovano vojno-policijskom akcijom Oluja Hrvatska obeležiti kao Dan pobede i domovinske zahvalnosti.
„Mi se sećamo svih koji su stradali u ratu koji se vodio od 1991. do 1995. i svih koji su proživljavali dane i godine progonstva, bilo kao Hrvati, bilo kao Srbi. Budući da se službenim, državnim sećanjima stradanje Srba ne spominje i ne nalazi svoje mesto, naša je dužnost da se posebno sećamo stradanja naših sunarodnjaka“, poručio je Pupovac.
Ambasadorka Nikolić je rekla da je krajnje vreme da se pronađe „zajednički imenitelj“ jer mnogo je događaja iz prethodnog rata oko kojih Hrvatska i Srbija imaju potpuno drugačije stavove.
Pored kulture pomirenja, u ovom trenutku nam je neophodna i kultura tolerancije – kazala je ambasadorka.
Mitropolit Porfirije takođe je istakao potrebu sećanja na sve nevino stradale žrtve, bez obzira na njihovu nacionalnost ili veroispovest.
„Tek tada negujemo autentično sećanje koje nema koristoljubivi cilj i koje nije puka politička akcija, kao ni prkos ni izazov. Sećajući se svojih žrtava svatko od nas treba da zaviri u sebe i na taj način vidi da li u njemu postoji dovoljno snage da može da oprosti, ali i da pre toga bude spreman da traži oproštaj“, rekao je mitropolit koji je potom uputio apel predstavnicima vlasti Srbije i Hrvatske da, kako je rekao, prestanu da unose „zlu krv među ljude koji su stvoreni i rođeni kao dobri“ i iskorištavati svoje pozicije za kratkotrajne ciljeve.
Inače, na dan godišnjice Oluje, u petak, 5. augusta 2016., s početkom u 11 sati u zagrebačkom sabornom hramu Preobraženja Gospodnjeg biće održan pomen za žrtve.
Narednog dana, 6. augusta, s početkom u 9 sati biće održana liturgija u hramu Rođenja Presvete Bogorodice u Glini, a u 12 sati na mesnom groblju u Gornjem Selištu parastos, a potom će biti položeni venci.
Foto Tanjug/ Video arhiva
