Готово да нема особе која се никада у животу није пожалила на болове у врату, кичми, колену… Разлог томе су углавном реуматске болести, које после респираторних тегоба и кардиоваскуларних обољења муче највећи број грађана. У већини случајева реч је о тегобама које се сврставају у групу такозваног ванзглобног реуматизама, а у вези су са обољењима или повредама меких структура то јест тетива, тетивних овојница, лигамената, бурси (слузних кеса)… Најчешће се јављају као резултат хроничних упала, понављаних мањих повреда, сталних оптерећења зглобова и мишића, а праћене су болом, укоченошћу и ограничењем покрета. Завршавају се стварањем такозваних калцификата на оболелим местима који су отпорни на класичне физикалне терапије. Ако се не лечи проблем, особа може с временом да постане неспособна да иде на посао и обавља свакодневне активности.
Како истиче др Вера Узелац, специјалиста физикалне медицине и рехабилитације и реуматолог, ови проблеми ипак у већини случајева имају бенигни ток, уколико нису пратећи елементи неке озбиљније запаљенске и дегенеративне болести.
– Када ујутру устанете из кревета и осетите убод у пети као иглом, вероватно сте зарадили „петни трн”. Не ради се о тешком обољењу, али су симптоми веома непријатни. Ако не можете да подигнете руку изнад главе или не можете да направите одређени ротациони покрет, а уз то чујете „крцкање” костију, морате да имате на уму да вам је угрожено раме такозваним тендинитисом, или калцификујућим тендинитисом. Ако сте сликар, музичар, или због посла радите на рачунару више сати, могуће је да добијете тениски или голферски лакат. Све су то манифестације поменутог ванзглобног реуматизма. Спортисти су веома подложни овој појави и често се „носе” са овим проблемима, али нису поштеђени ни стари, ни млади, као ни људи у пуној радној форми – појашњава др Узелац.
Наша саговорница наглашава да лекари данас имају на располагању читав низ процедура за које могу да се одлуче у лечењу пацијената. Некада је потребно интервенисати медикаментима, али незаобилазна је физикална терапија као безболан и потпуно нешкодљив начин лечења узрока, а не манифестације обољења. Све физикалне терапије задужене су да помажу код проблема на меким ткивима, тако што смањују бол, оток, убрзавају метаболизам, поспешују циркулацију оболелог места, а све у циљу повратка покрета и функције екстремитета. У лечењу се користе ласери, ултразвук, струје, магнетотерапија… Међу њима, појашњава др Узелац, „шок-талас” (ЕСWТ) терапија заузима суверено место када је реч о случајевима када је дошло до промењених или калцификованих мекоткивних творевина. Ова терапија је испробана први пут код одређених спортиста на Олимпијским играма у Атланти.
– Дугогодишње искуство ми даје за право да говорим о одличним резултатима, што сведочи и велики број пацијената код којих је метода успешно примењена. У питању је терапија звуком (не ултразвуком) под притиском од неколико бара. Ефикаснија је од других терапија и код зглобног реуматизма то јест артрозе колена, кука, спондилотичних промена на кичменом стубу и веома је комфорна за пацијента. Траје кратко, даје трајне резултате и једном отклоњен калцификат се не враћа. Спада у групу метода које су познатије по отклањању камена у бубрегу. Терапија је погодна готово код свих пацијената због изузетно малог броја контраиндикација. Оно што је до недавно било могуће отклонити само хируршком интервенцијом, ова терапија обезбеђује на конзервативан начин без било какве трауме за организам – напомиње др Узелац и додаје да ни остеопороза није контраиндикација за примену терапије.
Терапије се после првог прегледа одређују по шеми. Бољитак може да се види одмах, а прави ефекат наступа шест до осам недеља касније, односно када организам излучи „разбијене” калцификате. Веома је важно терапију почети на време када болови нису неиздржљиви јер су резултати најбољи и „слобода од бола” стиже брзо.
