Зрењанин – За Соњу Пајић нема посла. У време када се њени вршњаци масовно одлучују да оду у иностранство и свакодневно напуштају земљу, ова млада жена се определила да остане у Србији и овде заснује породицу. С друге стране, њена високошколска диплома и одбрањена докторска дисертација на државним институцијама до сада јој нису омогућили да се избори за радно место у конкуренцији с другим кандидатима с којекаквим дипломама стеченим на сумњивим факултетима.
Соња је била „вуковац” у основној школи и у Зрењанинској гимназији. Дипломирала је шпански језик и хиспанске књижевности на Филолошком факултету у Београду за непуне четири године по старом студијском програму с просечном оценом 9,43. На истом факултету је 2016. године и докторирала. Радила је на одређено време у Основној школи „Жарко Зрењанин” у свом граду као наставник шпанског језика док је стално запослени наставник био на боловању. Извесно време је радила као лектор за српски језик на Филозофском факултету Универзитета у Гранади у Шпанији, а три године (2009–2012) била је докторанд-сарадник на Филолошком факултету у Београду.
Судски је преводилац за шпански језик при Основном и Вишем суду у Зрењанину. Бави се и књижевним превођењем са шпанског језика, превела је два романа и неколико прича. Била је гостујући професор на Факултету за менаџмент у Цељу 2011. године. Ауторка је око тридесет радова објављених у научним часописима., као и монографије „Филм у настави шпанског језика”, у издању Задужбине Андрејевић. Учествовала је на 12 међународних конференција и стручно се усавршавала на бројним семинарима у земљи и иностранству. Поред осталих похађала је и тронедељни семинар у организацији њујоршког и санктпетербуршког института за лингвистику, когницију и културу на Филолошком факултету Универзитета у Санкт Петербургу. Усавршавала је шпански и енглески језик у Малаги, Валенсији и Лондону. Поседује Кембриџове дипломе из енглеског језика. Пропутовала је двадесетак земаља, упознала различите културе, учила разне језике, има пријатеље широм света. Област интересовања јој је методика наставе шпанског језика и аудио-визуелна средства у настави. То је само део из њене богате биографије.
– Иако ми је нуђена могућност останка у иностранству, вратила сам се у Србију да оснујем породицу сматрајући да ће ме рад и труд довести до радног места – прича Соња.
Међутим, сусрела се са неправдама у запошљавању. У једном случају је добила судски спор после три године, али ништа се није променило. У неколико наврата јој је одмогла чињеница што је доктор наука, а одбили су је под изговором да је „преквалификована”.
Док се неки запошљавају с дипломама стеченим за неколико месеци, Соња са поменутим биографијом: као доктор наука, са бројним објављеним радовима, радним искуством, познавањем више страних језика не може да се запосли.
– Свесна сам да мој случај није усамљен и да многе муче слични проблеми, али поставља се питање да ли је одржив овакав систем вредности и куда то води? Да ли је могуће да држава тера од себе вредне људе и оне који верују да је у њој нормалан живот могућ – пита се Соња Пајић.
