На дужност председника Олимпијског комитета Србије Владе Дивац ступио је фебруара 2009. године и наш олимпијски спорт предводи у другом олимпијском циклусу који ће се завршити изборном седницом Скупштине ОКС најкасније шест месеци после Олимпијских игара у Рију.
Под Дивчевим руководством наши спортисти учествовали су на Летњим олимпијским играма у Лондону 2012, зимским Играма у Ванкуверу и Сочију, медитеранским играма у Пескари и Мерсину, првим Европским играма у Бакуу, олимпијским играма младих и европским олимпијским фестивалима. Игре у Рију биће круна његовог другог четворогодишњег мандата…
Наш олимпијски тим тренутно има 73 спортиста, али квалификациони период још није завршен. Колико ће их наступити у Рију и какав учинак очекујете?
Наши стручњаци очекују да ћемо на Играма у Рију имати око 100 олимпијаца. Већ пласманом кошаркаша тај број би се знатно повећао, а очекујемо још тенисере, стонотенисере, џудисте, боксере, као и нове олимпијце из атлетике, пливања, кајака, веслања, рвања… Када је у питању учинак не дајемо прогнозе, не одређујемо циљеве. Желимо само да свако од њих, било да наступа у појединачном спорту или као члан неке екипе да од себе и на олимпијским играма пружи максимум. Од спортиста се не све више захтевати.
Уочи прошлих Игара у Лондону изјавили сте да се 12 наших спортиста и екипа својим резултатима кандидују за медаље. По повратку из Лондона с четири медаље део јавности је тражио смене у Олимпијском комитету Србије јер није освојено 12 медаља. Да ли сте и због тога уздржани у прогнозама?
Као и уочи Лондона, тако и сада уочи Рија, трудим се да говорим сасвим јасно и знам шта говорим. У спорту, поготово савременом и поготово на олимпијским играма, нико нема „сигурну” медаљу. Свака медаља мора да се заслужи и освоји на спортском терену. Не желим да набрајам све наше спортисте који имају шансу да у рио де Жанеиру освоје олимпијску медаљу а, на срећу, има их доста. Колико ће медаља освојити – видећемо. Ја ћу само да кажем да се надам да ће бити бар једна више него у Лондону 2012. У том случају напредовали би за још један корак, јер у Лондону смо имали медаљу више него у Пекингу 2008. Сви ми у Олимпијском комитету Србије радимо на томе да нашим спортистима омогућимо да дођу у шансу да освоје медаљу, а да ли ће успети у томе зависи о њих и њихових тренера, мада ни мало среће није на одмет.
У овом олимпијском циклусу који се завршава у Рију наши спортисти су освојили много више медаља и остварили више високих пласмана на великим такмичењима него претходном олимпијском циклусу. Да ли то гарантује ту медаљу више којој се надате?
Ти резултати, пре свега, показују да смо сви ми и спортисти и спортски савези па и Олимпијски комитет Србије на правом путу. Због тога смо сви постали и знатно самоуверенији и зато очекујемо боље резултате у Рију него у Лондону. Међутим, побројавати медаље пре него што се освоје било би, на неки начин, нереално па чак и злонамерно.
У нашој јавности мало се зна о томе каква је тачно улога Олимпијског комитета и његовог председника. Ко осваја медаље – ОКС или спортисти?
Када су од мене пре осам година тражили да се кандидујем за председника Олимпијског комитета Србије нисам баш био расположен за то, али сада ми је драго што сам то учинио. Мени је спорт дао много и ја му на овај начин враћам део тога обављајући функцију председника Олимпијског комитета Србије у своје слободно време, волонтерски. Када сам изабран за председника наш Олимпијски комитет није ни приближно имао позицију какву има сада. Није имао никаквих ингеренција да се меша у рад спортских савезе и све се сводило на вођење и организацију наступа наших спортиста на олимпијским играма, готово као нека туристичка агенција. Веома ми је драго што смо то успели да променимо. Кроз Закон о спорту добили смо позицију какву имају национални олимпијски комитети у већини демократских земаља. Постали смо институција која заједно са спортским савезима олимпијских спортова осмишљава програме, „прати” их финансијски и спортистима и њиховим тренерима омогућава да свој таленат и рад, односно знање, преточе у врхунске резултате. Олимпијски комитет не осваја медаље, али је важна карика, логистичка подршка, у целом том процесу. Важан део нашег укупног деловања је и прикупљање што више средстава, како би се сви програми спровели у потпуности и да би спортисти и екипе, реализовали све припреме, учешће на контролним и квалификационим такмичењима онако како је планирано. И у том делу напредујемо из године у годину и на добром смо путу да будем сасвим задовољан тиме. У сваком случају много сам задовољнији него пре четири године.
У нашем спорту готово да нема, или заиста нема, спортског савеза или клуба који нема проблема с финансијама. Ни Олимпијски комитет у олимпијској години није добио из буџета онолико новца колико су „вредели” сви ваши програми и акције. Како сте решили тај проблем?
Нажалост, морали смо да одустанемо од неких програма. У ситуацији када смо добили мање средстава из буџета од оног што смо планирали, морали смо да одлучимо шта је важније, шта морамо да спроведемо, а шта ће морати да сачека. У олимпијској години Олимпијске игре и представљање земље су најзначајније и ту се ништа не сме „сећи”. Међутим, морали смо да одустанемо од континуираног спровођења програма подршке младим, талентованим спортистима, а последице тога могле би да се осете у неком од наредних олимпијских циклуса. Подсетићу вас да су пре шест година кроз те програме препознати Ивана Шпановић и Емир Бекрић, кајакаши и кајакашице и они су добили услове да свој таленат преточе у резултате. Улагање у њих донело нам је много спортских успеха и радости, а сада стрепимо да ћемо због штедње изгубити за врхунски спорт неке нове таленте којима би у овом тренутку наша подршка била драгоцена. Нажалост, то је виша сила. Сви смо свесни тешке економске ситуације. Министарство омладине и спорта је учинило све што може и ми смо захвални на томе, али нека се зна да је било мање новца него што је потребно.
Олимпијски комитет има и сопствену маркетиншку активност. Да ли је тајна колика је „тежина” спонзорског пула „Ми смо тим Рио 2016”?
Не, ми немамо никаквих тајни. Управо због тога што смо знали да ћемо добити мање средстава из буџета ангажовали смо се максимално да што више средстава обезбедимо маркетиншким активностима. Олимпијски комитет Србије не почиње од нас. Од оног што су нам претходници оставили нешто само прихватили и разрађивали, а увели смо и доста иновација међу којима је то што смо ја као председник, потпредседници Жарко Паспаљ и Иван Тодоров и генерални секретар Ђорђе Вишацки свој имиџ ставили у службу Олимпијског комитета Србије. Сигуран сам да је и то допринело да наш спонзорски пул у овом олимпијском циклусу допринесе с готово половином укупних средстава која су уложена у наш олимпијски спорт. Људи који се баве финансијама у ОКС кажу да ће у овој години чак нешто више од 50 одсто средстава доћи из олимпијског пула „Ми смо тим Рио 2016”.
Упркос томе било је „сугестија” да би, пошто сте прихватили ангажман у Сакраменто кингсима, требало да поднесете оставку. Зашто то нисте учинили?
Зашто бих то учинио? Олимпијски комитет Србије није владе Дивац. То је тим искусних, али и младих људи, који свакодневно ради на истом задатку. Као појединац ја не могу много да допринесем нашем олимпијском спорт, не може то нико сам, али као део тима могу. То је снага ОКС. Поред тога, по Статуту, мандат ми истиче после Олимпијских игара у Рио де Жанеиру и тада ће се одржати нови избори…
Да ли ћете отићи задовољни из ОКС?
Задовољан сам већ сада оним што смо урадили у протеклих осам година. А после Олимпијских игара у Рио де Жанеиру, које су најважније при доношењу оцена, надам се да ћу бити и презадовољан. Председник ОКС у одговору није поменуо одлазак. Уосталом број мандата није ограничен Статутом олимпијског комитета Србије…
