„Није лак посао владици у Далмацији”, писао је пре више од века чувени далматински епископ Никодим Милаш, који се жалио на православну интелигенцију, непријатељски настројен католички клер, али и на аустријске власти које православној цркви гарантују иста права као и осталим црквама само на папиру. Ни данас није лак посао владици у Далмацији.
Тензије између две суседне државе, Хрватске и Србије, које су последњих месеци, нажалост, све чешће, овде нису само ствар медијских анализа и политичких расправа, већ свакодневног живота.
– Наши су људи овде преосетљиви и свака тензија и погоршање односа са Србијом се и те како осећа. Прва реакција је „бежање у мишје рупе“. То је посебно изражено у градовима. У залеђима градова се слободније живи и дише. Добро је да Хрватска и Србија имају добре односе, али је још боље, рекао бих, да матична држава Србија прати стање унутар српске заједнице и да својим политичким механизмима помогне њеном очувању и опоравку. Када то кажем, прво мислим на повратак избеглог становништва и почетну економску помоћ, како би људи могли остати и живети овде, где су вековима живели православни Срби. Без тога, дугорочног плана, ми овде можемо полако постати прошлост, што свакако не би било добро ни цркви ни народу – каже у интервјуу за „Политику” владика далматински Фотије.
Да ли се прогнани Срби враћају?
Повратак је, нажалост, стао већ негде 2003. године. Од тада нема масовнијег повратка, док смо у међувремену многобројно старије становништво испратили уз „вјечнују памјат“. Наши свештеници овде најчешће имају сахране, мало крштења и венчања.
Већ сам рекао, ако о овом проблему не будемо сви мислили, неће бити добро. Ми као црква често организујемо хуманитарну помоћ нашим повратницима, али то свакако није довољно. У неким општинама, као што су Кистање, Ервеник и Бискупија, постоје социјалне и медицинске службе које помажу повратницима.
И то је добро, али за бројнији повратак пресудан је сада економски опоравак и развој. Ту би требало нешто учинити, да наши пословни људи почну да улажу у Далмацију, пољопривреду и туризам. Јадранско море даје велике могућности, али ми то за сада не препознајемо.
ОПШИРНИЈЕ У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ
