Хрватска је у Бриселу ипак блокирала Србију на европском путу. Радна група Европске уније за проширење завршила је састанак без сагласности Хрватске да Србија отвори поглавље 23, потврдила је шефица преговарачког тима Србије Тања Мишчевић.
Хрватска представница „није имала инструкције”, те је та тачка скинута са дневног реда. Разговори ће бити настављени наредне седмице, рекла је Мишчевићева за Танјуг.
Овакав исход могао се наслутити и пре завршетка бриселског састанка из изјаве хрватског министра спољних послова Мира Ковача. Хрватска очекује да се Брисел изјасни о томе како мисли да угради критеријуме које Србија мора да испуни у преговорима о чланству у ЕУ, рекао је Ковач у Загребу.
Он је, при томе, поновио став да Београд мора да укине регионалну надлежност за ратне злочине и обезбеди права хрватске мањине у Србији.
Комитет за проширење Савета Европске уније (ЦОЕЛА) је постигао сагласност да се у јуну отвори поглавље 24 у преговорима о чланству са Србијом, рекли су агенцији Бета званичници у ЕУ који су пратили састанак.
Бугарска је, речено је Бети, уочи састанка ЦОЕЛА имала такође неке примедбе на отварање поглавља 24 (о правди, слободама и безбедности), али је то у претходној размени мишљења разјашњено и представник Софије је дао „зелено светло” за покретање преговора у јуну о том поглављу.
Осврнувши се на исход бриселског састанка, премијер Александар Вучић је на предизборном скупу у Новом Саду рекао да никог неће да моли.
„И када у Бриселу Хрватска неће да се изјасни и неће да пружи подршку Србији на њеном европском путу, очекују да ћемо некога да молимо. Ниједан телефонски позив нећу да упутим, никога нећемо да молимо и ни на чије ултиматуме нећемо да пристајемо, јер имамо свој образ, имамо своју земљу”, поручио је председник владе.
Вучић је у Новом Саду практично поновио оно што је још у понедељак на ТВ Б92 рекао Наташи Кандић, да неће ни под каквим притиском променити закон за суђење ратним злочинима на простору бивше Југославије, јер је то добар пропис.
„Ми нећемо да мењамо закон који је добар зато што се то Хрватској хоће”, рекао је премијер на митингу СНС-а у Новом Саду, а ове његове речи пропраћене су аплаузом.
Из Владе Србије је саопштено да Хрватска није имала ни један једини ваљан разлог за своју одлуку. Како је навео премијер, „Србија неће дозволити да је било ко у Европи и свету, па ни Република Хрватска, на било који начин уцењује, понижава и ниподаштава”.
Јадранка Јоксимовић, министарка за европске интеграције, рекла је за „Политику” да је лоптица сада у дворишту ЕУ.
„Мислим да је беспредметно да коментаришем то што Хрватска већ други пут не износи став када је реч о испуњености мерила за отварање поглавља 23. Сада је лоптица у дворишту ЕУ, с обзиром на то да је 27 од 28 држава дало сагласност. Крајње је неуобичајено да нека држава блокира кандидата у техничком делу и приликом отварања поглавља. Али то је већ сада питање за ЕУ, а не за нас”, каже српска министарка за ЕУ.
Ковач је пак навео да Хрватска очекује одговор Европске комисије, истичући да је „потпуно неприхватљив” закон који омогућава да Срби буду „нека врста судије за ратне злочине” за целу бившу Југославију, па тиме и Хрватску.
Потпуна сарадња с Хашким трибуналом и обавеза заштите хрватске мањине критеријуми су који би такође требало да буду уграђени у преговарачко поглавље о правосуђу.
Србија и Хрватска имају међудржавни споразум о заштити хрватске мањине у Србији и српске у Хрватској, рекао је Ковач и поновио да Хрватска тај споразум „имплементира” и да очекује да се и у Србији он „у потпуности имплементира”.
Он је изјавио и да Хрватска жели добросуседске односе са Србијом налик онима између Немачке и Француске и потврдио да постоји „начелни договор” да после српских избора 24. априла посети Београд. С друге стране, директор Информационо-документационог центра „Веритас” Саво Штрбац оценио је да је Хрватска у позицији да условљава Србију и да сматра да ће то потрајати.
„Сећам се како је Италија правила проблеме Словенији, па Словенија Хрватској, тако ће и Хрватска много намучити Србију док је неко из ЕУ не поклопи и каже доста је. Хрватска ће сигурно намучити Србију”, оценио је Штрбац за РТС.
Штрбац је оценио да су хрватски додатни услови Србији вид цинизма и подсетио да та земља није урадила ништа у погледу ефикаснијег повратка Срба и прогона починилаца ратних злочина.
У вези са хрватским покушајем да Србији блокира отварање поглавља док се не обавеже да испуни њихове услове, у овдашњој јавности појавила се и вест да европски комесар за проширење Јоханес Хан и аустријски шеф дипломатије Себастијан Курц врше снажан притисак на Загреб да да зелено светло за отварање поглавља 23 у преговорима Србије са ЕУ.
Упитан да ли званични Беч лобира код Хрватске да не блокира отварање даљих поглавља са Србијом, Курц је рекао да је Србија важно сидро стабилности у региону.
„Под премијером Александром Вучићем спроведене су важне реформе, посебно у економији и остварен знатан напредак у дијалогу са Приштином. Ми се због тога залажемо за даљи напредак у приступном процесу Србије”, рекао је Курц, јавља Танјуг.
Извори у Европској комисији навели су да ниједан од захтева које поставља Хрватска нема, како је пренео дописник РТС-а из Брисела, директне везе са садржајем поглавља 23 и да би свакако било погрешно блокирати Србију на самом почетку преговора, који тек треба да дају резултате у области владавине закона.
С друге стране, Тања Мишчевић, шеф преговарачког тима Србије, раније је изјавила да су примедбе хрватских званичника изнете у јавности већ уткане у низ докумената, пре свега у Акциони план за поглавље 23 и Националну стратегију за процесуирање ратних злочина.
Будући да је за отварање поглавља потребна једногласна одлука свих чланица ЕУ и да утврђивање преговарачке позиције ЕУ, које потом треба да уследи, може да потраје и неколико месеци, не искључује се ни могућност да због изостанка хрватске сагласности отварање поменутог поглавља не буде до краја јуна, за шта се иначе залаже Холандија, која председава ЕУ у овој половини године.
