BEOGRAD – Direktor Centra za bioetičke studije pri Beogradskom univerzitetu profesor dr Vojin Rakić postavljen je za šefa Uneskove Katedre za bioetiku za čitavu Evropu, čime je Centar od 1. februara postao sedište te katedre.
Bioetika se bavi moralnim pitanjima u biomedicini, poput sve značajnijeg pitanja tehnologije editovanja gena, kojima se intervencijama na genetskom nivou leče bolesti.
Dr Rakić je u izjavi Tanjugu istakao da je to veliki uspeh srpske nauke, koja će ubuduće biti sedište centrima za bioetiku iz skoro 40 evropskih zemalja.
„To će omogućiti izvanrednu naučnu razmenu sa Evropom i naučnih sadržaja, ali i akademskog i naučnog kadra i studenata“, rekao je Rakić.
Takođe, dodaje, ojačaće i veže sa evropskim klinikama za lečenje različitih bolesti, što omogućuje i potencijalno lečenje naših građana u njima.
Srbija je, kaže, zauzela lidersku ulogu u Unesku, u sistemu UN na evropskom nivou, budući da, prema njegovim rečima, sada rukovodi oko 40. evropskih katedri „od Unesko katedre Finske na severoistoku do katedere Portugalije na jugozapadu“.
„Kada uporedimo sa, ne tako davno, defanzivnom ulogom koju je Srbija imala u Unesku i sada sa liderskom ulogom u Katedri za bioetiku, dogodio se veoma značajan pomak i na državnom nivou. S jedne strane nauka i medicina, a sa druge imamo politički momenat koji je značajan za zemlje“, rekao je Rakić.
Kako kaže, bioetika se bavi moralnim pitanjima u biomedicini, poput pitanja tehnologije editovanja gena, kojima se intervencijama na genetskom nivou leče bolesti.
„Kao kada novinar edituje tekst. Kao što se popravi tekst poprave se i geni i te tehnologije daju potencijal da će u doglednom periodu ovo biti kraj, ne samo retkim i genetskim bolestima već i malignitetima, HIV virusu… Dakle stvar se rešava već na genetskom nivou“, objašnjava Rakić.
Tehnologije daju mogućnost genetičkog inženjeringa, navodi Rakić i ističe da je sve u redu dok možemo da biramo rast potomstva, boju kose ili očiju, ali stvar postaje problematična ukoliko možemo da biramo koeficijent inteligencije za decu.
„To bi moglo da dovede do toga da će bogati imati mogućnost ne samo da svoju decu šalju na Harvard i Oksford, nego će imati i zaista inteligentniju decu“, kaže Rakić.
On ističe se bioetika bavi upravo tim pitanjem – na koji način tehnologije učiniti upotrebljivim na dobrobit čovečanstva i u cilju produženja ljudskog veka, i suzbiti anomalije tog metoda.
„Moje imenovanje je bilo skoro, ja ću danas još doneti odluku o imenovanju, odnosno uspostavljanja Sekretarijata katedre koji će biti u Centru za bioetičke studije“, kaže Rakić.
Iz tog Sekretarijata će se voditi poslovi Uneskove katedre za bioetiku za Evropu, objasnio Rakić.
