Српски мали фудбал не само да је дочекао да изађе из сенке најпопуларнијих спортова одржавањем Европског првенства у Београду, него им је ових дана сасвим „украо” пажњу нације. Наша футсал репрезентација играће сутра први пут у полуфиналу једног великог такмичења, захваљујући победи над Украјином која је савладана чудесним голом у последњој секунди (2:1).
Драматичан расплет допринео је да еуфорија буде већа него што би то иначе био случај имајући у виду да се очекивала победа против Украјинаца, али је огромно радовање наших играча било на нивоу успеха за који су годинама проливали зној у националном тиму. Ово је нашој репрезентацији шесто велико такмичење, а пето откако игра под именом Србије.
– Још нисмо свесни колико велики успех смо направили. Ово је за историју, презадовољни смо. Надам се да се на овоме неће завршити. Имали смо три јако напорне утакмице, мало је времена за одмор, али напокон смо постали озбиљна екипа. Уз мало среће можемо и више – каже најбољи играч Србије Младен Коцић (27), који са четири поготка, уз једну асистенцију, дели друго место у трци за „златну патику” 10. европског првенства.
Претходне две утакмице у групи, у којима је Србија победила Словенију (5:1) и Португалију (3:1) игране су с циљем да се избори четвртфинале и при томе за ривала добије Украјина, а не Шпанија. Али, битка са Украјинцима била је тежа него што се мислило да ће бити.
– Пред утакмицу са Португалијом је било мало калкулација, да ли да се много потрошимо да бисмо дошли до меча са Украјином која је лакши ривал од Шпаније, или да одморни сачекамо меч са фаворитом. И против Португалаца смо одиграли најтежу утакмицу откако сам у репрезентацији, са много борбе и трчања, а само 48 сати касније дошло је четвртфинале. Ми имамо мању ротацију него остале селекције, а Украјина, иако није атрактивна и нема јаке индивидуалце, поседује 8-10 играча истог квалитета који доста трче. Брзо смо повели и могли смо на почетку да преломимо, али нисмо и до изражаја је дошла физичка припремљеност противника. Голман Аксентијевић нас је по ко зна који пут спасавао, а у полувремену смо предахнули и договорили смо се да одиграмо за оних 12.000 навијача у Арени и цео наш народ. Ко зна шта би било у продужетку, али нас је послужила срећа. Нисмо ни имали времена за славље.
Колико год да је био тежак жреб који је „предвиђао” да Србија као друга у групи иде на шестоструке европске праве Шпанце већ у четвртфиналу, толико се победом против Португалије „отворио” повољан пут, на којем ни „црвене фурије” ни бранилаца титуле Италијана нема до евентуалног финала.
– Ни раније нисмо били миљеници жреба. Пре шест година смо могли да „бирамо” Шпанију или Португалију у четвртфиналу, испали смо од ове друге. Пре четири године на Светском првенству је било питање Италија или Аргентина у осмини финала, као први смо отишли на Аргентинце и изгубили. На жребу за овај турнир били смо међу четири носиоца и било је потребно једино да из другог „шешира” избегнемо Португалију. Када смо је извукли питали смо се да ли је могуће. За неколико дана је жреб за плеј-оф за овогодишње Светско првенство. Надамо се да ћемо избећи Шпанију, Италију и Португалију, са Русима не можемо да се сретнемо јер смо били у квалификационој групи, у којој је мало недостајало да их победимо. Одговарало би нам да се поново сретнемо са Украјином. Мислим да смо и раније заслуживали да будемо у полуфиналу европског првенства, али је можда добро што смо први пут ту баш у Србији.
Наша репрезентација на великој сцени није била од 2012. пошто се није квалификовала за претходно ЕП, а домаћа лига је последњих година изгубила на квалитету.
– Футсал се развија и доживљава експанзију у Европи, код нас је у паду, поготову откако се угасио Марбо. Да нема Економца, био би аматерски спорт. Једино у Крагујевцу, на челу са проф. Дугалићем, добро раде и улажу. Надам се да ће ово првенство допринети омасовљењу, да ће деца одмах почињати са футсалом, а не када не успеју у фудбалу, тада је касно. Футсал и фудбал су потпуно различити. Верујем да футсал може поново да оживи у Нишу, Новом Саду, Београду, да се улаже у клубове, као што је био случај у Хрватској која се 2012. као домаћин пласирала у полуфинале и од слабе лиге стигла до данашње доброг националног првенства са финансијски стабилним клубовима – речи су Младена Коцића који другу сезону игра за загребачки Национал.
У првом кругу су играле и Хрватска и Словенија, па је поново било разговора о регионалној лиги, о којој се размишљало пре неколико година.
– Она би била спас за футсал на Балкану. Нама је раније против најјачих репрезентација недостајало искуство, које су њихови играчи имали из јаких лига, у којима иду из дербија у дерби и играју смирено. Ми смо имали по 3-4 јача меча у Србији.
Коцић, који је у Економцу пет година играо заједно са колегама из стартне поставе Србије Аксентијевићем и Рајчевићем, сада је на мети богатих клубова (бољи играчи у најјачим лигама зарађују 20-30 хиљада евра месечно), али је ове седмице фокусиран само на игру. А једна је од водећих звезда турнира.
– На првенствима сам раније имао добру, па лошу утакмицу. После пласмана у полуфинале, селектор Ковачевић ми је рекао да сам сазрео, да играм у континуитету.
