• Novosti online

    Србија спала на четири шећеране

    У Србији ће се ове сезоне шећер производити у свега четири шећеране – у Црвенки која је у власништву грчке компаније „Хеленик шугар” као и у три фабрике у Врбасу, Пећинцима и Ковачици, које послују у систему „Суноко” у оквиру „МК групе” Миодрага Костића.

    Ова вест управо је потврда Костићевих давних прогноза да у нашој земљи ни нема потребе за већим бројем погона. Очигледно ни за више од два велика играча.

    Европска индустрија шећера уздрмана је већ дуже време драстичним падом цена шећера и најавама да ће се тај тренд наставити и у наредној деценији. Прилике на тржишту ЕУ промениле су се крајем 2017. када је либерализовано тржиште и дозвољен увоз шећера од трске, чија је производња значајно јефтинија.

    Шта је у нашем случају довело до смањивања броја шећерана у погону? Стручњаци напомињу да је Војводина један од региона са највећим потенцијалом за производњу шећерне репе у централној Европи. У Србији је некада било 15 рафинерија али је на велики број њих стављен катанац услед година и година лоше економске политике у овој индустрији. У једном периоду, после приватизација, осам их је остало у функцији. Део оних које су пропале биo je удаљен од региона у којима се производи сировина што је производњу чинило неисплативом. Последња шећерана која је отишла у стечај је „ТЕ-ТО” из Сенте. Неизвесно је да ли ће дочекати боље дане. Њена целокупна имовина, подељена у неколико целина, стављена је на продају, а јавно надметање заказано за 25. јун. Почетна цена за фабрички комплекс, земљиште, опрему, залихе је око 500 милиона динара. Компанија „Хеленик шугар” недавно је објавила и да једна од две њихове фабрике у Србији, она у Жабљу, ове сезоне неће прерађивати шећерну репу. – Фабрика шећера у Жабљу неће се угасити већ неће радити – изјавила је за новосадски „Дневник” Ирена Стојановић, директорка сировинског сектора и односа с јавношћу грчке компанији „Хеленик шугар”. Она је додала да та компанија не налази интерес да прерађује репу у овом погону јер то није исплативо. Како је рекла, трошкови производње вишеструко су поскупели, а цена на домаћем тржишту шећере пала је четири пута.

    У Србији је ове године шећерна репа засејана на свега око 30.000 хектара, што је половина прошлогодишњег засада. Незванично, површине под том културом су 5.000 хектара мање а чак и неки од великих произвођача размишљају да ли ће наредне године сејати репу. Због тога познаваоци тржишта истичу да су нам у оваквим околностима и са овим ценама довољне и три шећеране. Истичу да је шећер једна од најјефтинијих намирница јер је некада, и то не тако давно, килограм коштао 100 динара а сада се може купити за 60 до 65 динара. Цена шећера у последњих седам година никад није била нижа и у таквим околностима производња шећерне репе постаје све мање профитабилна.

    Аналитичар Бранислав Гулан недавно је изјавио за наш лист да цене шећера неумитно падају и да све указује да ће се тај тренд наставити до 2030. године. Додаје да је према расположивим подацима у 2018. из Србије извезено 109.000 тона шећера док је, рецимо, у 2014. извезено 236.000 тона. Извозна цена је у истом периоду пала је са 548 на 387 долара по тони.

    Биће и за извоз

    У „Суноку” тврде да су са три производна центра и даље најефикаснији произвођач шећера у југоисточној Европи, упркос изазовима са којима се сусретало тржиште репе протекле године.

    – Можемо очекивати приносе који ће потпуно задовољити све потребе домаћег тржишта и отворити могућност реализације извозне квоте коју Србија има према ЕУ – кажу у „Суноку”.

    Link Izvora

    Klikni za komentar

    Odgovori

    Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

    Na Vrh
    Social Media Auto Publish Powered By : XYZScripts.com