Српске малине и даље не могу да се транспортују на тржиште Европске уније без потврде да воће није заражено такозваним норовирусом, који се шири путем заражене воде и хране.
Контрола сваког десетог камиона натовареног малинама, који стиже из Србије, уведена је у октобру прошле године и до сада није било пријаве заражених узорака. Осим тога још није познато да ли ће и када ова одлука бити обустављена.
Због насталих проблема Управа за биље Министарства пољопривреде најављује нови правилник о хигијенским правилима за производњу откуп и прераду јагодичастог воћа који ће вероватно ступити на снагу пре почетка овогодишње бербе. Увођењу појачаног надзора нашег воћа претходио је инцидент из јула прошле године када је на тржишту ЕУ пронађена смрзнута малина заражена норовирусом, наводно произведена на некој од плантажа у околини Шапца. Воће је тестирано у Шведској одакле је потекла узбуна, а онда и налог за повлачење са европског тржишта.
Ову вест Министарство пољопривреде никада није званично потврдило јер, како сазнајемо, никада нису ни добили службену потврду таквих навода.
У недавно објављеном извештају одбора за пољопривреду Привредне коморе Србије наводи се да је учесталост контроле малина 10 одсто што је „најмања учесталост која је предвиђена европским прописима о појачаној контроли”. Како се наводи, извоз наших малина није угрожен и реч је о најблажој, привременој мери. Иако се у извештају наглашава да листу забрана и појачаног надзора ЕУ редовно ревидира у Министарству пољопривреде нисмо успели да сазнамо када ће ЕУ повући ту одлуку што је стална претња нашим произвођачима који су прошле године, са приходом од око 280 милиона евра, избили на позицију највећих светских извозника малине.
– Контролом произвођача и хладњачара али и доношењем хигијенских правилника треба да докажемо да имамо систем следљивости. Али немамо информацију до када ће трајати појачани надзор.
У министарству кажу да је од прошле бербе било 60 контрола на присуство овог вируса и да су сви резултати били добри.
Добро упућени саговорници „Политике” међутим истичу да ће Србија тешко изаћи из режима који јој је наметнут и да је ово нека врста константног притиска на произвођаче.
– Једном установљене мере тешко се укидају. То је начин да се произвођачи држе под контролом и не верујем да ће контрола малина на норовирус бити обустављена у скорије време, осим ако не буде драстичног мањка овог воћа на тржишту – каже наш саговорник.
Малина као и друго јагодичасто воће које не пролази термичку обраду је осетљива. Познато је да је патогени норовирус болест прљавих руку, брзо се шири и да је лоша хигијена берача главни узрочник заразе. Воће могу да заразе и дивље животиње током неадекватног лагеровања и манипулација са гајбицама. Произвођачи малина апеловали су више пута да се појача контрола хладњача које откупљују воће без познатог порекла и провере што додатно може да угрози репутацију српских произвођача. И њихови трошкови су, сазнајемо, сада далеко већи као и дужина транспорта (пут може да потраје и седам, до десет дана) посебно ако превоз иде из Мађарске.
Милан Ђукић, председник Удружења малинара „Виламет” из Ариља, каже да је било три, четири састанка на ову тему у Министарству пољопривреде, а последњи у јануару. Тражили су истиче да се уведе већа контрола увоза малине и произвођача.
– Имамо сазнања да су у целој овој причи учествовали хладњачари у покушају да се обори цена малина – каже Ђукић.
Како је „Политика” већ писала тестови на норовирус раде се у свега две лабораторије у Србији. У Новом Саду и у Ужицу, али немају акредитацију за методе откривања присуства норовируса у храни. Увођење акредитације је изузетно скупо па их извозници и откупљивачи ангажују из предострожности. Већина извозника анализе ради углавном у лабораторијама у Немачкој.
