• Gradovi

    Српске њиве ору трактори старији од 20 година

    Србији има 569.310 пољопривредних газдинстава што је 9,9 одсто мање у односу на попис 2012. године, показују први резултати Анкете о структури пољопривредних газдинстава. Највећи број газдинстава регистрован је у Златиборској области.

    Републички завод за статистику спровео је ову анкету од 1. октобра до 30. новембра 2018. године. Учествовало је 120.000 пољопривредних газдинстава, а прикупљени су подаци о пољопривредној механизацији, земљишту, радној снази на газдинствима, броју животиња и примењеним агротехничким мерама. За њено спровођење утрошено је 2,59 милиона евра, а средства су обезбеђена већим делом из претприступних фондова ЕУ али и националног буџета.

    На основу првих резултата ове анкете процењује се да у Србији има 569.310 пољопривредних газдинстава што представља пад од 9,9 одсто у односу на попис 2012. године. Површина коришћеног пољопривредног земљишта износи 3.476.788 хектара што је 1,1 одсто више у поређењу са претходним пописом. Највећи раст je у регионима јужне и источне Србије.

    Просечна величина ораница и башта је 4,5 хектара, што је 13,5 одсто већа површина по газдинству него пре седам година. Највећи пораст величине газдинстава забележен је у Средњобанатском округу.

    Мање од два хектара обрађује 217.682 газдинства. Од 10 газдинстава, осам се бави сточарством што је непромењена ситуација у односу на раније. Највећи број оних који се баве сточарством живи у Мачванској области.

    Просечна старост власника газдинства је 61 година што представља повећање од две године у односу на претходни попис. Мушкарци су носиоци газдинства у 81 одсто случајева, а у 19 одсто то су жене. Сваки 14. носилац газдинства млађи је од 40 година. Највише младих носиоца газдинстава има у Шумадији и западној Србији.

    Осам од десет газдинстава има свој трактор, а у чак 83 одсто случајева његова старост је већа од 20 година. Коначни резултати Анкете о структури пољопривредних газдинстава биће објављени 30. јуна.

    Како је раније најављено, добијене информације користиће креаторима аграрне политике за доношење одлука и краткорочних и дугорочних стратегија развоја пољопривреде, али и пољопривредним произвођачима за боље планирање пољопривредне производње, установљавање пољопривредне гране у коју би требало инвестирати, као и за пријављивање код националних и европских фондова за подршку у пољопривреди. Поред тога, ови подаци биће основа за ажурирање Статистичког регистра пољопривредних газдинстава, од кога зависи квалитет података о пољопривредној производњи.

    Link Izvora

    Klikni za komentar

    Odgovori

    Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

    Na Vrh
    Social Media Auto Publish Powered By : XYZScripts.com