Ако је судити по нападу на српске власти који је из Загреба уследио после одлуке Хашког трибунала да Војислав Шешељ изрицање пресуде саслуша у Београду, лидер радикала је изненада постао најозбиљније отворено питање између две државе. Критике српских власти, које нису послале Шешеља у Хаг да тамо дочека одлуку суда, и упозорења тим поводом стигли су безмало од целог хрватског државног врха.

Хрватски премијер Тихомир Орешковић рекао је јуче у Бриселу да очекује да ће Србија донети исправну одлуку у вези с лидером радикала и хашким оптужеником Војиславом Шешељом. „Сви знамо да Србија жели да покрене преговоре како би постала најновија чланица ЕУ. Уверен сам да ће Србија донети правилну одлуку”, поручио је Орешковић не прецизирајући шта са становишта званичног Загреба значи „правилна одлука”.

О томе шта конкретно очекују од Београда, говорили су други хрватски званичници, код којих је одлука Хашког трибунала да Шешељ прати изрицање пресуде 31. марта из Београда путем видео-линка изазвала велики револт.

Тако је први потпредседник хрватске владе Томислав Карамарко, како преносе тамошњи медији, најавио да ће Хрватска реаговати уколико Шешељу буде омогућено да одлучи хоће ли доћи на изрицање пресуде пред Хашким судом, преносе хрватски медији. „То са Шешељом је пресмешно, ради се о злочинцу, ово су сада већ некакве перверзне варијанте и могућности”, рекао је Карамарко, додајући да се „очигледно ради о злочинцу који се смеје свима у лице, као и целом свету и Хашком суду”.

И док су се реакције челника ХДЗ-а могле очекивати, донекле је изненађујуће да је лидер Моста Божо Петров, који важи за умереног политичара, пре свих упутио оштре критике на рачун Београда после саопштавања одлуке Трибунала да Шешељ изрицање пресуде прати из Београда. Овај нови потпредседник хрватске владе критиковао је на свом фејсбук профилу власти у Београду јер нису изручиле „ратног злочинца” у Хаг како би тамо дочекао пресуду.

„Уместо да се Шешељ сместа ухвати и пошаље у Хаг, у Србији се понашају као да је реч о суђењу за лакши саобраћајни прекршај. Видим да су многи у Србији заборавили на неке догађаје. Ако Србија мисли да су на такво понашање сви у Хрватској слепи, варају се. Хрватску су у преговорима око приступања ЕУ стопирали и минирали због много мање битних ствари”, написао је Петров после чега су уследиле оштре реакције Београда.

Узвраћајући на нападе из Загреба, Небојша Стефановић је поручио хрватским властима да прво погледају у своје двориште. Хрватска, како је рекао министар полиције, прво треба да реши питања са нарастајућим фашизмом у својој држави, да се позабави питањима која муче Србе, извини се за ратне злочине и штету коју је нанела, а онда може да коментарише ствари код суседа.

„Имали смо протеклих година толико кршења људских права Срба и права на повратак и на нормално запошљавање и образовање да је немогуће да имате ћириличну таблу, а да не буде поломљена – то је ваљда та европска и демократска вредност. Било је и постројавања црнокошуљаша на централним трговима, а да то никоме не смета и да се о томе ћути”, рекао је Стефановић, како преноси Танјуг.

И поред упозорења која стижу са највиших места из Хрватске, Јадранка Јоксимовић, министарка без портфеља задужена за европске интеграције, не очекује да Загреб блокира пут наше земље ка ЕУ. Уз опаску да Хрватска као чланица ЕУ поседује механизме којим би могла да успори процес европских интеграција Србије, она је подсетила на бројне негативне поруке уочи недавних избора у тој земљи и то да је Србија реаговала „на одмерен и прави начин, у духу добре сарадње”. „Очекујем да ће наше комшије разумети да је Србија искрена у успостављању добрих односа и спровођењу реформи”, додала је Јадранка Јоксимовић.

Требало би, међутим, подсетити и да Хрватска ни раније није седела скрштених руку када је у питању Шешељ. Тако је бивши председник Иво Јосиповић писао председнику Хашког трибунала Теодору Мерону, жалећи се на пуштање Шешеља „због опасности да његов говор мржње тешко наруши мир и стабилност у југоисточној Европи”.

Оштар је био и Зоран Милановић, који је 2014. као премијер Хрватске оценио да је „само оно што је Шешељ изговорио током деведесетих тешко кривично дело”, док је бивша министарка спољних послова Весна Пусић устврдила да је „простим оком видљиво да се ради о ратном злочинцу”.

И нова хрватска председница Колинда Грабар Китаровић је одмах по доласку на власт почетком 2015. године тражила од генералног секретара УН Бан Ки Муна да предузме све кораке како би обезбедио да се Шешељ врати у притвор у Хагу и да се што пре донесе пресуда у његовом случају. Чак је и Хрватски сабор усвојио декларацију о Шешељу, у којој тражи враћање лидера радикала у Хаг.

Професор загребачког Факултета политичких наука Дејан Јовић каже да оваквим реакцијама Хрватска жели да покаже да је много моћнија земља него што је била пре уласка у ЕУ и да сада може условљавати друге земље, или бар мисли да то може.

„Хрватска сада жели показати самој себи и другима да је моћнија него што је била”, оцењује Јовић и додаје да се ипак не може стављати знак једнакости између бивше и нове хрватске власти.

„Ова власт има далеко тврђу линију према Србији и уопштено Србима. Србија је потпуно погрешно проценила Милановића, кога је нападала као неког великог противника Срба и проглашавала га усташом на насловним странама неких таблоида. Садашња Хрватска нема неких додирних тачака са претходном Хрватском ни у унутрашњој ни у спољној политици.

Хрватска се у спољној политици сада оријентише према северу, Балтик–Јадран вертикала, која има и други крак, а то је Балтик – Црно море. А између те две вертикале налазе се Србија, Босна и друге земље Балкана које не припадају ни једном ни другом савезништву, по хрватском замишљању савезништава унутар Европе”, објашњава Јовић.

Он, међутим, сматра да део кривице лежи и на Србији, која је дозволила да се доведе у једну такву ситуацију јер је направила много уступака због уласка у ЕУ и оћутала притиске.

„Хрватска види да се Србија понаша попустљиво због уласка у ЕУ и не реагује у неким ситуацијама, што би било очекивано. И зато Хрватска сматра да онда и она може да је притиска”, каже Јовић.

За Слободана Јанковића из Института за међународну политику и привреду нема разлике између старе и нове хрватске власти.

„Нема неких разлика између хрватске левице и деснице, и једни и други негују култ домољубног, наводно одбрамбеног, рата са становништвом које ту живело и пре постојања Републике Хрватске.

Нема велике разлике између ове и бивше власти у Хрватској. И једна и друга оправдавају своје генерале шта год да су они чинили у том рату, имају исти однос према Србији и Србима”, оцењује Јанковић и додаје да је код левице можда тај негативан однос према Србији мање изражен, али суштинских разлика нема.

И након деведесетих, како каже, хрватска политика опстаје на сукобљавању са Србијом, на сталном држању приче о неком непријатељу.

„Шта за Хрватску значи да ли је Шешељ у Хагу или не? Они су добили самим тим што је Хашки трибунал донео скандалозну одлуку о пуштању Готовине и Маркача иако су починили злочине у Олуји, тако да они не би требало уопште да се оглашавају поводом Шешеља.

Ово је сада скретање пажње са економских питања у сопственој држави”, закључује Јанковић.