Мартин Кнап, директор Немачко-српске привредне коморе, не пориче да има инвеститора који у Србију долазе због јефтине радне снаге и ту остају.

– Али, радујемо се и високотехнолошким компанијама попут „Континентала” у Новом Саду, ЦФ-а у Панчеву и најављеног МТУ-а који је апсолутни хај-тек. Србија може да привуче и такве инвеститоре. Они су важни како се будуће генерације не би исељавале из земље – рекао је Кнап на представљању резултата анкете о условима пословања међу немачким привредницима.

Меморандум о разумевању, који је ове седмице у Београду потписан са немачким МТУ-ом, предвиђа да у Србији у првој фази буде изграђена фабрика за ремонт мотора у околини Београда, односно у Пазови или Панчеву, у којој ће бити запослено 400-500 техничара и инжењера. По том плану до 2022. године овај капацитет биће одговарајући за 400.000 сати ремонта годишње. Остали детаљи нису познати. Меморандум је наравно полазна тачка у преговoрима и није обавезујући документ.

Разговори о овој инвестицији тек предстоје. Али, ако заиста овај гигант авио-индустрије дође у Србију за собом ће довести и друге компаније из тог сектора. Михаел Шрајег, члан Управног одбора МТУ, при потписивању меморандума, навео је пример Пољске где су пре десет година отворили фабрику за производњу делова за моторе у граду Ржешов, а данас тамо ради 150 компанија, са преко 20.000 запослених и то у високотехнолошком огранку. Тако да је то према његовој оцени могуће и за Србију.

Петар Петровић, професор Машинског факултета у Београду, оцењује да је најава доласка МТУ без сумње, одлична вест. Очигледно је, каже, да Србија постепено излази из фазе опоравка своје прерађивачке индустрије и улази у фазу њеног технолошког реинжењеринга, односно у фазу промене технолошког профила. И то системским помаком са нискотехнолошких и радно интензивних сектора ка секторима производње са већом додатом вредношћу и квалитетнијим радним местима. Тај трансформациони процес је, како наводи, реално остварив јер Србија има капацитет за паметну реиндустријализацију.

– Међутим, за успех је потребан добар план и агилна реализација. Посебно је битан квалитетан људски ресурс, пре свега јако инжењерство. Србија има моћан образовни систем за продукцију квалитетних инжењера – каже професор Петровић.

Према његовим речима само на Универзитету у Београду, на 11 инжењерских факултета, током 2018. школовано је више од 33.000 инжењера. Оно што у овом тренутку недостаје јесте фокус на одређене области инжењерства, превасходно на производно инжењерство. На Машинском факултету, где постоји Катедра за производно машинство и Центар за нове технологије, на првој и другој години мастер студија у овом тренутку школује се 154 инжењера производног машинства, од чега је 98 новоуписаних.

– Мада је у последње време раст броја студената двоцифрен (51 одсто у односу на прошлу годину, што је врло јак индикатор да се у индустрији Србије ствари убрзано крећу у добром смеру), то сигурно није довољно да подмири потребе великих високотехнолошких компанија, које намеравају да своју производњу преселе у Србију – упозорава професор Машинског факултета.

Он наглашава да се стране инвестиције, посебно оне квалитетне, високотехнолошке и високоакумулативне, најбоље привлаче квалитетним инжењерским ресурсом.

Шта је МТУ

Компанија је основана 1934. у Минхену, има око 10.000 запослених и ради у 15 земаља света. Прошле године приходовала је укупно 4,6 милијарди евра, а за ову годину уговорила је послове вредне више од милијарду евра. Њеним акцијама тргује се на светским берзама, а акционарима је ове године (по основу добити за 2018) исплаћена дивиденда од 2,85 евра по деоници. Занимљиво је да је један од акционара, са 30 одсто удела, својевремено био и амерички инвестициони ККР (код нас познат као бивши власник кабловског оператера СББ), који је 2006. године продао своје деонице.

Ова компанија има водећу улогу у пружању услуга одржавања и сервиса за мотор, који се налази у актуелном авиону „ербус А 320”. У војној области МТУ је доминантна компанија када су у питању мотори које користи немачка војна авијација.